Velika koalicija konzervativaca i socijaldemokrata u Italiji trajala je jedva pet meseci. Nakon što u februaru birači nijednom taboru nisu dali većinu pa je moralo da dođe do nepopularne koalicije između levice i stranke bivšeg premijera Silvija Berluskonija, premijer Enriko Leta otpočeo je u aprilu gotovo nemoguću misiju: da Italiji obezbedi stabilnu vlast i izvede je iz velike ekonomsku krize.

Sada je vlada pala, pre svega zbog neodgovornog i sebičnog ponašanja Silvija Berluskonija. Mada osuđen za utaju poreza, on se „zalepio“ za svoje mesto u Senatu, ucenjivao vladu, koristeći pritom svoju poslušnu stranku koju vodi kao privatno preduzeće. Berluskoni, koji je u nedelju napunio 77 godina, povukao je svoje ministre iz vlade, jer Senat protiv njega hoće da sprovede pravosnažnu presudu. On je to uradio mrtav hladan, bez obzira na posledice po Italiju i možda celu Evropu.

Ili je ipak poludeo, kao što to mnogi smatraju, a ne samo premijer Leta i šef udruženja italijanskih privrednika?

Koalicija bez baze

I dok Berluskoni pravi vašar, iza scene političkog pozorišta u Rimu, od samog početka velike koalicije praktično je bilo jasno da se ekonomska i fiskalna politika levice i desnice ne poklapaju. Do planiranog povećanja PDV-a i novog sistema poreza na imovinu nije došlo. Inicijative protiv nezaposlenosti su retke.

Evropska unija je u maju prekinula postupak protiv Italije zbog prekomernog deficita. Sada izgleda kao da će Italija morati da se zaduži više nego što je bilo planirano. Više će se znati u oktobru, kada komesar EU Oli Ren preispita budžet za narednu godinu. Ako nacrta budžeta uopšte bude, tj ako bude imao ko da ga napravi!

U Briselu, doduše još niko ništa nije rekao, ali u institucijama, posebno kod preostalih 16 partnera u evrozoni, vlada veliko nerazumevanje i užas zbog haosa u Italiji. Ekonomski pokazatelji u toj zemlji su se taman malo bili popravili, a stranke kao da nemaju pametnija posla nego da izazivaju višemesečnu stagnaciju!

Bespomoćnost u Evropi

Poslednjih godinu dana finansijska tržišta su Italiju ostavljala na miru. Evropska centralna banka je kupila italijanske obveznice i garantuje dalju intervenciju. Ali, od petka ponovo raste cena koju Italija mora da plati za prekomerno zaduživanje. Kamate bi uskoro mogle da je uguše.

Ako Italiji ponovo krene loše, patiće i ostatak južne Evrope. Na kraju, kriza bi mogla da zahvati celu evrozonu. U Briselu su bespomoćni.

Zbog toga su evropski lideri poslednjih nekoliko dana na sve moguće načine pokušali spreče novu krizu vlade u Italiji. Prekasno. Vlada je u krizi, za nekoliko meseci biće novih izbora. Do tada, stari predsednik Napolitano bi mogao ponovo da instalira tehnokratsku vladu. To će biti poslednje sredstvo da se suzbije širenje italijanske bede na druge zemlje evrozone. Ali, čak i tehnokratska vlada obično ne traje duže od godinu dana.

Berluskoni ante portas?

U Italiji postoje tri nepomirljiva politička tabora: socijalisti, Berluskonijevi sledbenici i pristalice Bepa Grila. Za sada se ne zna kako će se ponašati ovi poslednji koji sebe nazivaju „Grilini“. Grilo je u više navrata govorio da će italijanski sistem sam sebe ugušiti, pre nego što nastane nešto novo. Možda je u pravu.

Ali Berluskoni je jači nego što se to pretpostavlja van Italije. Skoro trećina birača je glasala za njega u februaru, uprkos svim skandalima. Politički zombi želi da oživi svoju staru stranku „Forca Italija“ i na sledećim izborima ponovo bude premijer.

U interesu Italije i Evrope, možemo samo da se nadamo da Berluskonijev plan neće uspeti. Italija može dobiti stabilniju vladu samo ako se protivnici evra Bepa Grila pokrenu ili ako takozvano realno-politički krilo „Grilini“- ja pređe u levicu.

Komentar Bern Rigert
Odgovorni urednik: Ivan Đerković