Prvi put nakon raspada Sovjetskog Saveza, Pentagon preispituje i dopunjava svoje planove za mogući oružani sukob sa Rusijom, prenosi američki magazin „Forin polisi“. To ne znači da američko Ministarstvo odbrane smatra da je takav scenario neizbežan ili uopšte moguć, ali znači da su reakcije zvanične Moskve u svetu bile dovoljno jake da privuku pažnju vojnih stratega u Vašingtonu i da ih primoraju da iz fijoka izvuku stare planove i prilagode ih trenutnim okolnostima.

Za američke vojne analitičare posebno je zabrinjavajuća činjenica da snage NATO i Sjedinjenih Američkih Država nisu u potpunosti u stanju da odbrane braniti Estoniju i Letoniju, koje bi mogle da budu osnovni uzrok konfrontacija s Moskvom. Upravo ta situacija i povlači pitanje koliko je zaista moguć sukob s Rusijom? Svoje mišljenje s tim u vezi, odnosno, da li je moguć ukrajinski scenario na Baltiku, za DW su iznela tri eksperta.

Nil Melvin, direktor Programa oružani sukobi i upravljanje sukobima pri Međunarodnom institutu za mir u Stokholmu:

Ruska vojna intervencija u Ukrajini pokrenula je krug eskalacije odnosa s NATO, pri čemu se region Baltika iznenada našao u žiži interesovanja. Tu eskalaciju pokreće bezbednosna dilema svojevrsne akcije i reakcije: kada jedna strana preduzme određene korake da učvrsti sopstvenu bezbednost, druga strana se automatski oseća ugroženom, pa onda i sama mora da se okrene jačanju bezbednosti. Već vidimo da Rusija otvoreno planira otvaranje nove vojne, vazduhoplovne baze u Belorusiji, nakon što je NATO objavio planove otvaranja novih objekata, moguće i vojnih baza, istočno od Nemačke – u Poljskoj i baltičkim zemljama.

Imajući u vidu veliku opasnost od takve eskalacije, a uz rizik nuklearnog sukoba, ruska intervencija u Baltiku ne bi bila jednostrana. Za razliku od Ukrajine u martu i aprilu 2014. godine, gde je sukob izbio u istočnim delovima zemlje, zemlje Baltika su dobro organizovane države, sa snažnim bezbednosnim strukturama. Osim toga, društvo je spremno da se odupre „hibridnom“ sukobu i medijskom ratu. Što je najvažnije, NATO je, prema svojim odredbama, spreman da štiti baltičke zemlje i spreči rusku intervenciju.

U isto vreme, rastu i mogućnosti regionalizacije konflikata, pri čemu akcije protiv Rusije ili ruskog uverenja da je neko protiv njih, mogu da prouzrokuju sukob u nekom drugom regionu. Postoji dakle rizik da bi konflikt Rusije i NATO ili pak vojni sukob ruskih i američkih snaga u Siriji, mogao da dovede do ruskog napada na baltičke zemlje u znak odmazde. S obzirom na to, definitivno je neophodno poboljšati komunikaciju na liniji Rusija-NATO, kao obavezujući mehanizam sprečavanja eskalacije, i obezbediti da obe strane sprovode sporazum OEBS-a iz Beča, kojim se obezbeđuje razmena informacija o vojnim aktivnostima. U razumnom vremenu trebalo bi započeti i raspravu o novom režimu kontrole naoružanja u Evropi.

Ajver B. Nojman, profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije:

Rusija koristi obmane i izgovore kao oružje slabih. Te taktike su najbolje u novim situacijama, tako da bi bilo kakva povreda bezbednosti baltičkih zemalja bila samo varijacija na temu koju je Putin do sada već plasirao. Budući da „slabi“ ne mogu dejstvovati snažno, prvi napadi bili bi slabog intenziteta.

Rusija je svakako već tu, pitanje je jedino da li će se odlučiti da svoje prisustvo pokaže i akcijom. Njihov najveći strah je, čini se, da će ih zaboraviti kao važne igrače, jer misle da bi na taj način izgubili status velike, svetske sile.

Olga Oliker, direktorka Centra za Rusiju i Evroaziju pri korporaciji „Rand“:

Mislim da je bilo kakva vrsta ruske vojne akcije na Baltiku u skorije vreme nemoguća. Ipak, ruska vojna intervencija u Ukrajini u početku se takođe činila nemogućom, što znači da nešto što se čini nemogućim, ne mora zaista biti nemoguće.

Naredni korak je zapitati se kako bi takva „neočekivana“ ruska akcija mogla da izgleda? Ideja da bi Rusija mogla vojno da interveniše u zemljama Baltika na isti način kao što je to uradila u Ukrajini, naprosto je nemoguća. Ukrajinu bi trebalo posmatrati iz dva dela. Ono što se dogodilo na Krimu, vrlo je specifično za Krim – za geografski položaj poluostrva, za sastav stanovništva, istoriju i postojeće rusko vojno prisustvo, a sve je to uticalo da vojna intervencija bude takva kakva je bila. U istočnoj Ukrajini, Rusija je pokušala da uradi neke iste stvari koje su im uspele na Krimu, ali im to baš nije išlo za rukom, pa je sukob vrlo brzo prerastao u konvencionalni rat.

Što se Baltika tiče, možemo pretpostaviti da će se Rusija potruditi da isproba razne načine podmetanja, prosto da ispita situaciju, ali ne i da se odluči na stvarnu vojnu akciju. Baltičke zemlje mogu se dodatno uvezati i tako zajedno postati otpornije na razne provokacije. Ono što zabrinjava NATO, jesu snažniji napadi, brze konvencionalne invazije, eventualno potpomognute manjim incidentima. Ipak, trebalo bi imati na umu da će biti dovoljno upozorenja i dovoljno vremena da se pripreme odbrambeni planovi.