Rat između SAD i Kine se zahuktava nakon što je Huavej (Huawei) lansirao novi telefon s tehnologijom za koju se Vašington nadao da će je držati van domašaja Kine.

Prošlog meseca, kineski Huavej izneo je na tržište telefon Mate 60 Pro, bez da je dao mnogo detalja o čipovima koji se koriste za uređaj.

Ali „TechInsights“, istraživačka organizacija specijalizovana za poluprovodnike sa sedištem u Otavi (Kanada), došla je do iznenađujućeg otkrića nakon što je radi analize rastavila telefon: uređaj naime radi na 7-nanometarskom procesoru kineske proizvodnje Kirin 9000s. Veličina čipa je od suštinskog značaja, jer se manji čipovi mogu ukombinovati s više elemenata, što ih čini bržim i moćnijim. Čini se takođe da je čip sposoban i za 5G.

-pročitajte još: Američko-kineski „rat“ za mikročipove

Proizvođač tog čipa, „Semiconductor Manufacturing International Corp“ (SMIC), ranije je bio poznat po proizvodnji čipova ograničenih na 14 nanometara. U svojoj analizi Huaveijevog pametnog telefona, „TechInsights“ je ocenio da taj procesor ukazuje da kineska vlada „otvara vrata“ potpuno domaćem ekosistemu čipova.

Vašington se „malo šokirao“

I Huavej i SMIC, najveći proizvođač čipova u Kini, su pod američkim sankcijama zbog navodnih bezbednosnih rizika. SMIC-u je zabranjeno da kupuje mašine „Extreme Ultraviolet“ (EUV) koje se koriste za pravljenje najnaprednijih mikročipova na svetu. EUV-mašine isporučuje isključivo holandska kompanija ASML.

Neki su se nadali da će ta ograničenja sačuvati tehnološku prednost SAD u vreme kada se dve zemlje bore za dominaciju na globalnom tržištu poluprovodnika.

„Vašington je malo šokiran. Mislili su da su zabranili sve. Kako to da Kinezi još napreduju“, kaže za DW, Lu Sijaomeng iz konsultantske kompanije „Eurasia Group“ posebno govoreći o 5G-mogućnostima Huavej telefona.

-pročitajte još: Izdašna pomoć EU industriji čipova

Poruka za SAD

Huaveijev telefon se u Kini doživljava kao nacionalni trijumf. Mnogi su primetili da je lansiran tokom posete američke sekretarke za trgovinu Đine Rajmondo, verovatno kao signal Vašingtonu da se Peking oslanja na sebe.

Vašington je to primio k znanju: Bajdenova administracija već je pokrenula istragu o mogućim kršenjima sankcija, a neki republikanski poslanici pozivaju na stroža ograničenja.

Objašnjenje kineskog uspeha, međutim, možda ne uključuje to da su kineske kompanije zaobišle sankcije kako bi dobile najsavremeniju tehnologiju. Prošle godine, „TechInsights“ je već izvestio da je SMIC možda uspeo da napravi čipove od sedam nanometara koristeći modifikovane, manje napredne mašine „Deep Ultraviolet“ (DUV) koje su još uvek dostupne za kupovinu.

Za Lu, šeficu geotehnološke prakse „Eurasia Group“, najnoviji napredak Huaveja nije trebalo da bude iznenađenje. „Ako je vaša taktika na neki način saterala Huavej u ćošak, oni će na kraju inovirati svoj izlaz iz tih ograničenja“, rekla je ona za DW.

Džejms Luis, direktor programa za tehnologiju i javnu politiku Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz SAD, ima slične stavove i kaže da bi nova ograničenja SAD mogla da kupe vreme u trci čipova, ali neće zaustaviti Huavej i druge kineske kompanije.

Da li bi tajvanski TSMC trebalo da bude zabrinut?

Postoje i stručnjaci koji umanjuju značaj Huaveijevog prodora i sumnjaju da kompanija može da proizvodi napredne čipove u velikim razmerama.

Rej Jang, konsultantski direktor tajvanskog Instituta za istraživanje industrijske tehnologije (ITRI), rekao je za DW da „tehnologija mora da bude podesna za proizvodnju“, a ne da ostane u fazi istraživanja i razvoja. On je rekao da „Taiwan Semiconductor Manufacturing Company“ (TSMC), vodeći svetski proizvođač čipova, poseduje različite patente u masovnoj proizvodnji, dok „SMIC daleko zaostaje u toj oblasti“.

TSMC je sposoban da snabdeva globalno tržište još naprednijim čipovima od samo pet nanometara. Kompanija već drži više od 60 odsto proizvodnih kapaciteta za najnaprednije poluprovodnike.

Jang veruje da je Huaveijev uspeh kratkotrajan i da verovatno neće trajati više od godinu dana. „SMIC ne može da pravi čipove od pet nanometara bez EUV-tehnologije“, rekao je Jang.

-pročitajte još: Silicijumska Saksonija: niče nova fabrika čipova u Drezdenu

Zabrana izvoza je „rešenje hladnog rata“

Prošle nedelje, američka sekretarka za trgovinu Rajmondo takođe je izjavila da nema dokaza da je Huavej sposoban da proizvodi pametne telefone s naprednim čipovima „u velikim razmerama“, dodajući da je Vašington nastavio da istražuje proizvodni proces.

I dok anti-kineski jastrebovi pozivaju na dodatne sankcije, neki stručnjaci tvrde da bi bilo nemoguće doneti mere koje bi Kinu potpuno isključile iz snažno isprepletenog globalnog lanca snabdevanja.

„Pokušaj blokiranja razvoja čipova je veoma hladnoratovsko rešenje“, ocenjuje direktor CSIS Luis. Njegov predlog je da američka vlada „dozvoli da čipovi idu u Kinu“, ali ne i oprema za proizvodnju tih čipova.

On smatra da bi to bilo dobro za obe strane – američke kompanije bi mogle da zadrže svoj tržišni udeo u Kini, dok bi kineski brendovi, kao što su „Oppo“ and „Xiaomi“, i dalje koristili zapadne čipove koji su jeftiniji i bolji.

Bez njih, Peking bi imao „ogroman podsticaj“ da izgradi sopstvene poluprovodničke kapacitete.

Manje blokiranja, više istraživanja

Štaviše, Peking je već odgovorio na sankcije ograničavanjem izvoza ključnih metala za proizvodnju poluprovodnika. A prošlog meseca, Kina je najavila novi fond od 40 milijardi dolara (37,6 milijardi evra) za domaće proizvođače čipova kako bi se smanjilo oslanjanje na stranu tehnologiju.

Lu iz Evroazijske grupe veruje da se SAD „previše fokusiraju na blokiranje konkurencije, a nedovoljno na jačanje sopstvenih kapaciteta“.

„Kada svoje konkurente držite tri generacije iza, takođe držite i svoju kompaniju jednu ili dve generacije iza“, ocenila je ona za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.