Zahtevi koji se postavljaju pred vakcinu protiv korone potpuno su jasni: ona mora da bude delotvorna, bezbedna, povoljna i brzo dostupna. Ti osnovni kriterijumi važe, bez izuzetka, za sve istraživače koji na tome rade već mesecima i pod ogromnim pritiskom.

Ogromno je bilo i zgražavanje međunarodne javnosti kada je Rusija sredinom avgusta brže-bolje pustila u promet prvu vakcinu, Sputnjik V – iako skoro uopšte nije klinički testirana i nisu urađene odlučujuće bezbednosne probe.

Isti nalazi kod različitih pacijenata?

Međutim, sve je više naznaka da su osnovni podaci o vakcini grubo manipulisani. U otvorenom pismu u stručnom časopisu Lancet, preko 40 istraživača iz Evrope, SAD, Kanade, ali i Rusije dovode u pitanje verodostojnost podataka.

-pročitajte još: Vakcina – jedni testiraju, drugi obustavljaju testiranje

Posebno su uočljivi numerički obrasci koji se ponavljaju, a koji su markirani u otvorenom pismu. Iako su različiti ispitanici dobijali potpuno različite forme vakcine, svi su u različitim danima imali egzaktno isti nivo antitela u krvi.

Takođem i činjenica da bi vrednost t-ćelija koje se bore protiv SARS-CoV-2 trebalo da bude identična kod svih ispitanika, prema međunarodnim stručnjacima ne može da bude puka slučajnost. Sa statističke tačke gledišta, rezultati su veoma neverovatni i zapravo sve mnogo više liči na manipulaciju – kako je ocenio poznati stručnjak za mikrobiologiju Enriko Buči. „To je kao da bacate kockice i svaki put dobijete potpuno iste brojeve“, izjavio je Buči za „Moskovski tajms“ (Moscow Times).

Šta se zna o ruskoj vakcini?

Serum Gam-COVID-Lyo, koji je upotrebljen u vakcini Sputnjik V je takozvana vektorska vakcina, koja je razvijena na moskovskom Institutu za epidemiologiju Gamaleja. Za takvu vektorsku vakcinu odstranjaju su geni opasnih bolesti, a ostaje je samo neka vrsta transporta virusa, koju medicinari označavaju kao „virusni vektor“. Ti bezopasni vektori sadrže još genetski materijal sa odgovarajućim uputstvom za gradnju, što kod SARS-CoV-2 vakcina odgovara genu korona-virusa.

-pročitajte još: „Uspeh bi bio ako vakcina makar ublaži tok bolesti“

Telo vakcinisane osobe prepoznaje ubačeni genetski materijal kao strano telo i stvara antitela i specifične t-ćelije protiv ovih antigena. Tako antigen proizvode same ćelije vakcinisane osobe.

Ako se upotrebe poznati vektori, štedi se vreme u kojem se upravo testira njihova bezbednost. Uprkos tome, kod vektorskih vakcina uvek može da dođe do neželjenih dejstava, kada imuni sistem napada vektore.

Šta znači ime Sputnjik V?

Konačno ponovo prvi – već sredinom avgusta, samo pola godine nakon izbijanja pandemije, ruski predsednik Putin ponosno je predstavio njegov prestižni korona-objekat.

Rusija bi trebalo da bude prva država koja je predstavila vakcinu protiv korone. Stoga je razume se i uzeto ime „Sputnjik V“, koje treba da podseti na prvi satelit koji je ikada izašao u orbitu. Sa tim „Sputnjik-šokom“ 1957. Sovjetski Savez je tako pokazao celom svetu šta može.

A kako bi se naglasilo poverenje u novu vakcinu, pored 38 osoba na kojima je vakcina testirana, pred uključenim kamerama vakcinisao se i veliki broj zvaničnika i funkcionera – među njima i Putinova ćerka.

Slučajnost ili manipulacija?

Da li su ovi upadljivi numerički obrasci samo slučajnost ili je studija zaista manipulisana – to mogu da razjasne samo sirovi podaci na kojima se studija bazira. Ali, državni Institut Gamaleja do sada nije objavio podatke o vakcini Sputnjik V.

Zbog toga su naučnici objavili otvoreno pismo u časopisu Lancet u kojem zahtevaju i objavljivanje sirovih podataka. U naučnom svetu istraživači imaju pravo da takvom jednom notom – „Note of Concern“ – objave ozbiljnu zabrinutost zbog studije.

Masovna vakcinacija krajem godine

Iako je finalna faza jednostavno preskočena i iako se množe sumnje zbog manjkavosti podataka, već u decembru bi u Rusiji trebalo da se krene s masovnom vakcinacijom. Prvo bi trebalo da se vakcinišu osobe u sistemski relevantnim zanimanjima – medicinsko osoblje i prosvetni radnici.

Ali da bi se uklonile sumnje u vezi s ruskom vakcinom, neophodno je da nezavisni stručnjaci dobiju uvid u sirove podatke. Stoga je takođe upitno, da li je stručni časopis Lancet imao uvid u sirove podatke u procesu stručne recenzije pre objavljivanja. Ali, Lancet je u svakom slučaju zatražio odgovarajuće saopštenje od autora studije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android