Već šest meseci se svake nedelje održavaju protesti protiv Benjamina Netanjahua i vlade, a demonstranti imaju veliku listu zahteva. Za mnoge su prevremeni izbori nešto kao novi referendum o političkoj budućnosti dugogodišnjeg premijera.

„Vreme mu je da ode", kaže Einav Šošani. Ova 24-godišnja studentkinja brine se o štandu sa hranom tokom protesta. „Mislim da možemo postići promenu." Drugi na izbore gledaju pragmatičnije. „Činjenica da je desni tabor počeo sumnjati u Bibija – to će biti zanimljivo", napominje Nofar Šamir, mlada Izraelka koja od ovih izbora ne očekuje velike promene. „Želim da vidim političare koji su pošteni i koji znaju šta znači biti običan građanin."

- pročitajte još: Najveća izraelska vlada svih vremena

Benjamin „Bibi" Netanjahu je premijer od 2009. godine. I dalje vodi u anketama, pa i uoči četvrtih parlamentarnih izbora u roku dve godine. Njegov Likud je prema ispitivanjima javnog mnjenja najjača stranka. No, on mora ući u koaliciju s drugima kako bi imao najmanje 61 od 120 poslanika u Knesetu, izraelskom parlamentu.

Svađa oko budžeta i kraj krhke koalicije

Parlament se automatski raspustio u ponoć 22. decembra, nakon što se Netanjahu nije uspeo da dogovori sa svojim koalicionim partnerom Benijem Gancom (Plavo-belo) oko državnog budžeta za 2020. godinu. Vlada koja je formirana pre osam meseci, kako bi suzbila pandemiju koronavirusa već dugo je smatrana krhkom. Prema koalicionom sporazumu Ganc je u januaru 2021. trebalo da postane premijer. No, skoro niko u Izraelu nije računao s tim da će stvarno doći do promene na vrhu.

„Ne vidim da mnogo ljudi u novim izborima vidi neki veliki dobitak. Svaka opcija je bila loša: i da vlada ne funkcioniše i da su raspisani novi izbori", kaže Dalia Šeindlin, izraelska politička analitičarka. I dodaje kako vlada opšti osećaj da se „političari više brinu za svoju sosptvenu korist nego za brige birača".

Ova zemlja se trenutno istovremeno nalazi i u ponovnom lokdaunu i usred kampanje masovnog vakcinisanja protiv korona virusa. Broj zaraženih je proteklih nedelja ponovno porastao. No, predizborna kampanja je već počela. Stranke moraju do 4. februara da registruju svoje izborne liste. Ima više stranačkih saveza i stranaka koji su se već više ili manje pozicionirali za ili protiv Netanjahua.

No, političko polje izgleda drugačije nego kod ranijih izbora i to bi moglo da oteža Netanjahuov položaj. „S jedne strane, po prvi put ima konkurenciju u sopstvenom desnom taboru", pojašnjava Gideon Rahat, profesor političkih nauka na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. To znači da će imati više konkurenata koji bi ga mogli koštati glasova iz desnog tabora. Rezultat bi, kaže Rahat, mogla biti pat-situacija koja bi otežala stvaranje koalicije, kao što je to bilo i kod prošlih izbora.

Konkurencija iz vlastitih redova

Netanjahuov najjači konkurent je trenutno bivši član Likuda Gideon Sar koji je početkom decembra osnovao stranku Nova nada. Njegov je cilj formiranje vlade bez Netanjahua.

54-godišnji Sar je u Netanjahuovoj vladi bio ministar unutrašnjih poslova. On je protivnik stvaranja dve države, izraelske i palestinske. Nakon kratke političke pauze kandidovao se 2019. bezuspešno protiv Netanjahua za dužnost predsednika Likuda. Činjenica da su u njegovu stranku ušli i drugi bivši Likudovi političari, poput Zeeva Elkina, nekadašnjeg Netanjahuovog bliskog saradnika, dovela je njegovu stranku na drugo mesto u aktuelnim anketama.

„Osnovno pitanje ostaje: šta u desnom taboru znači biti protiv Netanjahua?", kaže politička analitičarka Dalia Šeindlin. „Šta to znači za agendu vlade, koju neće voditi Netanjahu i Likud? To je pitanje koje će postaviti birači."

Drugim rečima: je li dovoljan slogan „Samo ne Bibi" kako bi se birači uverili i stvarno ugrozili Netanjahua? Savez desnog centra Plavo-beli pod vodstvom bivšeg vojnog zapovednika Benija Ganca s tim je već tri puta bio uspešan na izborima, ali trenutno još nije jasno hoće li stranka nakon neuspešne vladajuće koalicije uopšte uspeti da uđe u parlament.

I takozvani savez levog centra sastavljen od različitih stranaka ima poteškoća kod pronalaženja zajedničkog stava. Nova stranka Izraelci, koju je osnovao Ron Huldai, dugogodišnji gradonačelnik Tel Aviva, obećava da će biti novi dom za birače levog centra. No, ko će s kim ući u političke saveze pokazaće se tek idućih nedelja.

Predizborna kampanja s kampanjom vakcinisanja

U međuvremenu Benjamin Netanjahu ističe svoje spoljnopolitičke uspehe kao „stvaralac mira" s arapskim zemljama, bez da je morao učiniti veće ustupke Palestincima. Uz pomoć američkog predsednika Donalda Trampa je u kratkom periodu ratificikovo sporazume o normalizaciji odnosa s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahrainom i Marokom te najavio takav sporazum i sa Sudanom.

- pročitajte još: Zašto Izrael vakciniše najbrže na svetu

Na unutarnjopolitičkom polju premijer nade polaže u kampanju vakcinisanja protiv korona virusa. „Izrael je svetski prvak u vakcinisanju", napisao je Netanjahu na Tviteru. I stvarno, ova zemlja je postala poznata po brzom i masovnom vakcinisanju građana. Ostaje otvoreno pitanje hoće li se birači više sećati vladine oštro kritikovne korona-politike ili vakcinisanja. A za tamne oblake iznad vladajućeg tabora mogao bi se pobrinuti i sudski postupak protiv Netanjahua zbog korupcije, koji bi trebalo da se nastavi u februaru.

- pročitajte još: Država Izrael protiv Benjamina Netanjahua

Do izbora 23. marta može se još puno toga dogoditi. Iako Netanjahua njegove pristalice rado nazivaju „čarobnjakom", on mora jačati svoje političke saveze, kao što je onaj s ultra ortodoksnim strankama. On već kod izbora u aprilu i septembru 2019. godine nije uspeo da stvori stabilnu koaliciju – a ona mu je potrebna za ostanak na vlasti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android