Na iranskoj državnoj televiziji portparolka vlade Fatemeh Mohadžerani govori o internetu. Kaže da je on isključen iz bezbednosnih razloga. Trgovcima i prodavcima sada je omogućen ograničen pristup. Ovakva situacija nije poželjna, objašnjava Mohajerani, ali se zemlja nalazi u posebnoj situaciji.

Blokada interneta nanosi štetu i privredi. Gubici se procenjuje na 20,6 miliona američkih dolara dnevno, izjavio je Ali Hakim-Džavadi iz poludržavnog Udruženja računarskih inženjera za jedne iranske novine. Iz Privredne i trgovinske komore saopštavaju da je 400 000 preduzeća akutno ugroženo. Iranska valuta, rijal, ponovo je u utorak pala na istorijski minimum.

Očevici govore o masakru

Poslednjih dana internet se povremeno ponovo uključuje. Time sve više glasova iz Irana dopire do spoljnog sveta. Među njima je i Ali. On je zajedno sa suprugom učestvovao u masovnim protestima u Teheranu.

„Ne znam ko su bili, dolazili su u civilu na motociklima i pucali su suzavcem i sačmaricama. Neki demonstranti su imali krvava lica i povrede po celom telu“, priča četrdesetdevetogodišnjak. Mnogi su pobegli, neki su ostali – zapalili su jednu džamiju.

I tridesetogodišnji Hasan je početkom januara protestovao protiv režima. Ono što se moglo videti na ulicama, kaže, nije bilo ništa drugo do masakr. „Snage bezbednosti su pucale i ubijale. Mi spadamo među preživele. Situacija je bila krajnje dramatična.“

Prema medijskim izveštajima, vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei, naložio je Savetu za nacionalnu bezbednost da se protesti okončaju –svim sredstvima.

Tajm: 30.000 mrtvih

Organizacija za ljudska prava HRANA do sada je detaljnom analizom potvrdila više od 6.100 poginulih. Više od 17.000 dodatnih slučajeva ubijenih osoba trenutno je u fazi obrade. Magazin Tajm čak izveštava da je u roku od dva dana ubijeno 30.000 ljudi. Kao izvor navodi dva visoka zvaničnika iranskog Ministarstva zdravlja. Stručnjaci smatraju da su ti brojevi realni – moguće je čak da su i veći.

Borac za ljudska prava Reza Handan trenutno je zatvoren u teheranskom zatvoru Evin. On u jednoj izjavi naziva gušenje protesta jednim od najkrvavijih masakara u istoriji protesta širom sveta. Reči i jezik, kaže Handan, ne mogu opisati razmere masovnih, sistematskih ubistava. Dodaje da žali gubitak jedne generacije koja je mogla da oblikuje budućnost zemlje.

Strah od napada Sjedinjenih Država

Američki predsednik Donald Tramp više puta je pretio da će SAD napasti Iran kao odgovor na krvavo gušenje masovnih protesta. Indicije se gomilaju da bi napad mogao da usledi. Nedavno je u region stigla flota ratnih brodova predvođena nosačem aviona „Abraham Linkoln“.

U telefonskom razgovoru sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da njegova zemlja pozitivno procenjuje svaki proces koji bi mogao da spreči rat.

Drugi već prete protivnapadima, na primer na američke vojne baze u regionu. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bahaji izjavio je: „Kretanje jednog ratnog broda neće uticati na odlučnost Irana. Mi posedujemo punu sposobnost da odbranimo Iran.“

Na Trgu Engelab u Teheranu, gde se na ogromnim plakatima na fasadama zgrada širi propaganda režima, odnedavno se nalazi novi motiv. Prikazuje nosač aviona sa američkom zastavom, očigledno pogođen, u moru boje krvi. Uz to natpis, na persijskom i engleskom: „Ko seje vetar, požnjeće oluju.“

Jedna od fotografija originalno objavljana u ovom članku uklonjena je 12. marta 2026. godine, nakon što je agencija povukla nekoliko fotografija zbog nejasnog porekla i moguće manipulacije