Za marokanske navijače stvar je jasna: nerešeno 1:1 protiv Brazila na ovom Svetskom prvenstvu za fudbalere samo je početak jedne veće priče. Mnogi se nadaju da će njihova reprezentacija, nakon senzacionalnog ulaska u polufinale na Mundijalu 2022, sada ponovo da ispiše istoriju. Sledeći korak je već sutra (20. jun), gde se u drugom kolu grupe C Maroko sastaje sa Škotskom.

Ali, dok se pažnja trenutno usmerava na turnir u Severnoj Americi, pogled u Maroku već odavno je uprt u 2030. godinu. Tada će to severnoafričko kraljevstvo, zajedno sa Španijom i Portugalijom, biti domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva.

Za Maroko je to više od sportskog događaja. Ta zemlja se pet puta bezuspešno kandidovala za domaćina, pre nego što je FIFA u decembru 2024. donela odluku u njenu korist: Svetsko prvenstvo danas se smatra jednim od najvažnijih i prestižnih projekata kralja Muhameda VI i deo je sveobuhvatne strategije modernizacije. U centru svega toga je nacionalna reprezentacija – a ona poslednjih godina beleži niz uspeha.

„Svetsko prvenstvo u fudbalu deluje kao katalizator ekonomskog razvoja Maroka“, kaže Štefen Hefner, šef kancelarije nemačke Fondacije Konrad Adenauer u Rabatu. Zemlja prolazi kroz duboke strukturne promene. Suočena s klimatskim promenama i sušama, poljoprivreda gubi na važnosti, a razvijaju se industrija, uslužni sektor i turizam.

I za Izabele Verenfels iz berlinskog Instituta za bezbednost i međunarodne poslove (SWP), značaj Svetskog prvenstva daleko prevazilazi sport. „Svetsko prvenstvo ima nekoliko dimenzija“, kaže ona za DW. Država koristi turnir „kako bi svojoj politici modernizacije dala dodatni zamah i legitimisala velika domaća ulaganja“.

Marokanska „meka moć“

Maroko zaista trenutno ulaže milijarde u stadione, aerodrome, pruge i puteve. Analiza španskog trusta mozgova Real Instituto Elcano opisuje Svetsko prvenstvo 2030. kao instrument marokanske „meke moći“. Turnir bi trebalo da poboljša međunarodni imidž te zemlje, da privuče nova ulaganja i ojača položaj Maroka u Africi. Cilj je „stvoriti privlačnu sliku otvorene i tolerantne zemlje koja je u uzletu i koja je sposobna za projekte na najvišem nivou“, navodi se u analizi.

Pritom je reč i o međunarodnoj vidljivosti. Ona je „ključni cilj marokanskog rukovodstva“, kaže Hefner za DW. Maroko ne raspolaže ni velikim zalihama nafte ili gasa i zato sve više stavlja naglasak na politički i kulturni uticaj. Svetsko prvenstvo bi trebalo da predstavi Kraljevstvo kao moderno ekonomsko i investiciono odredište, kaže Štefen Hefner, koji je nedavno izradio i studiju o marokanskoj fudbalskoj politici.

Protesti „Generacije Z“

Ali sva ta ulaganja nisu bez kontroverzi. Tako su prošle godine brojni pripadnici generacije rođene oko prelaza milenijuma, tzv. „Generacije Z“, protestovali protiv planova za Mundijal. „Ti protesti bili su upravo usmereni protiv velikih infrastrukturnih projekata“, kaže Verenfels. Kritičari su tvrdili da novac utrošen na stadione i prestižne projekte nedostaje negde drugde, na primer u obrazovanju ili zdravstvu, kaže Verenfels.

I Hefner je svestan te debate. „Protesti Generacije Z bili su usmereni manje protiv samog Svetskog prvenstva, a više protiv pitanja da li bi stadionskim projektima trebalo dati prednost pred ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo.“ Dugoročno će prihvaćenost da zavisi od toga da li će stanovništvo zaista da ima koristi od ulaganja, kaže Hefner.

Tako MundijaL podstiče jedan od centralnih izazova zemlje. Analiza američkog trusta mozgova Carnegie Endowment for International Peace potvrđuje da je Maroko u poslednjih 25 godina postigao znatan napredak. Porasli su životni vek, dohodak i nivo obrazovanja, zemlja je naveliko ulagala u infrastrukturu i industriju, i danas je najveći izvoznik automobila u Africi. Istovremeno, autori upozoravaju na visoku nezaposlenost mladih, regionalne nejednakosti i nedostatke u obrazovnom sistemu. „Dosadašnji uspesi Maroka su nesporni, ali put u budućnost pun je prepreka“, navodi se u studiji.

Šta posle sa stadionima?

Ta ambivalentnost odražava se i u marokanskom društvu. „Mnogi se žale na rastuće troškove života, ali su istovremeno i ponosni na vidljive promene u svojim gradovima“, kaže Verenfels. Nove saobraćajne veze, sportski objekti i javne ustanove na mnogim mestima pozitivno se doživljavaju. Istovremeno, preseljenja i rušenja zbog novih građevinskih projekata prouzrokovala su i socijalne nemire.

Zbog svega toga intenzivno se raspravlja da li Svetsko prvenstvo ostavlja i održiv razvoj ili samo skupe, prestižne projekte. „Kad je reč o samoj sportskoj infrastrukturi, postavljaju se pitanja o dugoročnoj iskoristljivosti“, kaže Hefner. Posebno će se kod planiranog stadiona „Hasan II“ u blizini Kazablanke, koji bi sa oko 115.000 mesta trebalo da postane najveći fudbalski stadion na svetu, morati da pokaže da li je moguća trajna popunjenost, kaže Hefner.

Ekološki izazovi

Tome bi trebalo dodati i ekološke izazove. „Maroko pati od znatnih problema s vodosnabdevanjem“, upozorava Verenfels. Postavlja se pitanje koliko je turizma dugoročno održivo i mogu li određeni razvojni pravci da idu na štetu drugih privrednih grana, posebno poljoprivrede.

Uprkos tome, kod mnogih prevladava nada da bi Svetsko prvenstvo moglo da pokrene razvojni impuls. Španski institut Real Instituto Elcano čak povlači istorijsku paralelu: kao što su Olimpijske igre 1992. Španiju ponovo pozicionirale na međunarodnoj sceni tako bi i Svetsko prvenstvo 2030. moglo za Maroko da postane slična prekretnica.

Da li će se ta očekivanja ispuniti – to međutim manje zavisi od novih stadiona i uspešnih fudbalskih utakmica. Pravo ispitivanje biće da li je Maroku uspelo da spoji ekonomsku modernizaciju, društveni razvoj i nacionalne prestižne projekte. Svetsko prvenstvo 2030. nije dakle samo veliki sportski događaj. Ono je test za dalji razvojni kurs zemlje – i za političku viziju kraljevske kuće Maroka.