Da li smo osuđeni na Fejsbuk?
27. mart 2018.
DW: Podaci desetina miliona korisnika Fejsbuka završili su u bazi firme Kembridž analitika koja je uz pomoć njih možda i odlučujuće uticala na izbornu pobedu Donalda Trampa. Kada to postaje protivpravno?
Đorđe Krivokapić: To je u dobroj meri protivpravno od samog starta jer principi zaštite podataka o ličnosti, privatnosti pa i komercijalnog oglašavanja i zaštite potrošača nisu potpuno poštovani od strane svih aktera u ekosistemu. Ni od platformi koje prikupljaju podatke, marketing-sektora niti od oglašivača. Naravno, regulativa je bila nešto jednostavnija pa svi čekaju 25. maj kada na snagu stupa GDPR (General Data Protection Regulation – nova regulativa Evropske unije o zaštiti podataka, prim. red.). To će doneti mnogo oštriji i kvalitetniji nadzor koji će tražiti promenu načina poslovanja u pomenutim sektorima.
- pročitajte još: Oni znaju sve
DW: Kako Vam deluje što se sada Fejsbuk izvinjava, njegov osnivač Mark Zakerberg se pomalo posipa pepelom, a evropski političari recimo kažu da će se sve ispitati? Zašto nema pravnih procesa?
Krivokapić: Ima dosta nivoa. Ovo što se dešava je PR, krizni menadžment. Pravni proces će krenuti naročito nakon 25. maja ako neke stvari ne budu promenjene. Specifično je to što je Fejsbuk u Evropi baziran u Irskoj te nadzor nad njim mora biti pokrenut od strane irskog Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, a sve ostale velike kompanije su takođe bazirane u Irskoj pa je taj Poverenik dosta ograničenih resursa.
DW: A poslovni model Irske je da privlače gigante Silikonske doline svojim niskim porezima…
Krivokapić: Ima tu puno razloga. Nije dovoljno da neki uzbunjivač izađe i kaže nešto, potrebno je imati solidnije dokaze. Odgovornost se može kretati od krivične, preko upravne u smislu kazni od strane Poverenika, do građanske odgovornosti i naknade štete koja bi se eventualno mogla utvrditi. To su različiti postupci pred različitim organima u različitim državama i još je rano za predviđanje gde će i kako biti vođeni ovi postupci.
DW: Kao korisnici društvenih mreža i interneta uopšte, mi sami na mnoge stvari pristajemo, čak i eksplicitno – ne čitajući famozna sitna slova. Jesmo li naivni ili olako postupamo sa podacima?
Krivokapić: Možemo reći da smo naivni i da olako postupamo, to je kultura ponašanja. Nije bilo dovoljno svesti i obrazovanja u pogledu toga koji su podaci najvredniji i imaju uticaja na našu budućnost. Narativ je bio okrenut ka tome da se ne stavljaju privatne fotografije na društvene mreže, da se sačuvaju lični podaci od drugih lica, ali malo su ljudi obrazovani u pravcu da sakriju podatke od samih platformi. Afera pokazuje da nije bilo opravdano poverenje da Fejsbuk i druge društvene mreže i njihovi partneri adekvatno čuvaju naše podatke. Tek ćemo videti koliko su podaci zloupotrebljeni i kako će sve biti korišćeni. A podaci, jednom sačuvani, multiplikovani su na mnogo mesta i zauvek su negde pa ćemo teško moći da se oslobodimo njihovog uticaja ubuduće.
DW: Da li imate neke podatke da se ljudi u Srbiji drugačije – naivnije ili manje naivno – ponašaju na internetu?
Krivokapić: Trendovi su svuda prilično slični. Društvene mreže su doživele vrhunac popularnosti, one su ono sa čim se građani širom sveta bude i ležu, zamenile su tradicionalne medija kao mesto za informisanje. Fejsbukov algoritam je glavni urednik informativnog i zabavnog sadržaja za ljude na svim meridijanima. Postoje lokalne razlike, ali one u okviru Evrope nisu toliko značajne. Ponašanje srpskog potrošača digitalnih usluga nije bitno drugačije od ponašanja švedskog ili španskog.
- pročitajte još: Milioni ljudi – ulov u društvenoj mreži
DW: U toku je poziv na brisanje profila na Fejsbuku, ali izgleda da neće dati bogzna kakve rezultate. Da li smo na neki način osuđeni na društvene mreže? Postoji niz poslova koje danas teško možeš da radiš bez njih, postoji i osećaj izopštenosti ukoliko nisi tamo.
Krivokapić: Uvek smo osuđeni na ono što su masovni kanali komunikacije. Nekad smo isto mogli da pitamo da li smo osuđeni na televiziju jer ne možemo da pristupimo pravovremenom sadržaju na drugom mestu. Da li smo pre toga bili osuđeni na radio i novine? Iz medijskog ugla smo uvek osuđeni na onaj medij koji koristi najveći broj ljudi jer u njega ulazi najviše resursa i on nam omogućava najbolje informisanje. Društvene mreže oblikuje obećanje decentralizacije. One su od interneta preuzele da su svi učesnici na rubovima društvenih mreža, a sa tog ruba bez transakcionih troškova mogu da pošalju informaciju na svaki drugi rub i da postanu medij. To je izvanredno i nadajmo se da tu sposobnost nećemo izgubiti.
Međutim, problem je što sistem u kojem smo svi mediji mora biti zasnovan na podacima, to jest optimizaciji distribucije sadržaja. A ona se vrši na osnovu dobro formiranih profila. Kada pričamo o Fejsbuku, Instagramu ili drugim mrežama, nemamo uopšte uvid u tu crnu kutiju koja vrši raspodelu sadržaja na osnovu naših ličnih podataka. Sa druge strane imamo problem poverenja – nismo potpuno sigurni da se ti podaci koriste samo u našu ličnu korist već vidimo da ima zloupotreba sa raznih strana.
DW: Lako je smisliti scenarije apokalipse zbog Big Data, robotizacije, gubitka privatnosti… da li slučaj koji je u medijima ovih dana pokazuje da oni koji vladaju podacima mogu praktično da odluče izbore u jednoj demokratiji?
Krivokapić: To zavisi od toga koliko su glasači otporni na sve vrste manipulacija. Otpornost postaje ključno pitanje, a zavisi pre svega od obrazovanja. Recimo Fejsbuk nema nikakvog značaja u ruralnim sredinama u Srbiji jer tamo, gde su ljudi nižeg obrazovanja, izbori se dobijaju drugačijim resursima, time što se nešto podeli raji da bi glasala. U savremenim urbanim sredinama, gde su društvene mreže glavno okupljalište, nova vrsta kafane, korišćenjem njihovih profila na određeni način mogu se probuditi duboke emocije kod korisnika. Značajno se može uticati na njihove odluke, to jest može se manipulisati i javno mnjenje i političko donošenje odluka pojedinca.
DW: Šta na društvenim mrežama možemo da uradimo sami i to odmah, kako bismo imali veće šanse?
Krivokapić: Da se obrazujemo šta je Fejsbuk, kako radi, na čemu zarađuje pare i kako dobija sadržaj. Treba graditi sve druge vrste društvenih mreža – a tu ne mislim samo na tehnološke platforme. Sa našim kontaktima treba da komuniciramo i na sve druge načine, gradimo alternativne načine informisanja sebe i drugih. Dakle ne biti zavistan od Fejsbuka kao platforme, ne skoncentrisati sve društvene kontakte tamo. Mada, to je savet koji smo davali i pre sedam, osam godina.
*Dr Đorđe Krivokapić, 1982, je pravnik, docent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i osnivač fondacije SHARE koja se zalaže za očuvanje građanskih prava na internetu i slobodan pristup znanju, informacijama i tehnologiji.