O čemu se diskutuje?

Radi se o pitanju da li se više ljudi odlučuje na opasan prelazak iz Libije ili Maroka u Evropu, ako mogu računati da će ih brodovi evropskih humanitarnih organizacija spasiti ako zakažu njihovi čamci koji su često nesposobni za tu plovidbu?

Posebno konzervativni političari spašavanje na moru vide kao podsticaj za beg i migraciju – i u tom kontekstu kritikuju organizacije kao što su Sea Watch ili Sea Eye, koje svake godine spašavaju desetine hiljada ljudi na Mediteranu. Čak ti humanitarci ponekad bivaju optuženi za dogovore sa krijumčarima i podršku trgovini ljudima. Te optužbe nevladine organizacije odbacuju.

Brodovi EU više ne patroliraju duž migracionih ruta i retko spašavaju ljude – pogotovo otkad je evropska pomorska misija „Sofija“ završena u proleće 2020. godine.

Odgurivanje i privlačenje

Takozvani faktori odgurivanja i privlačenja igraju važnu ulogu u politici EU kada je u pitanju rasprava o tome kako kontrolisati migracije.

Dok se faktori odgurivanja odnose na okolnosti koje ljude „odgurnu“ od zemalja porekla, poput rata ili ekoloških katastrofa, faktori privlačenja opisuju sve ono što ljude „privlači“ da dođu do Evrope. To bi mogla biti politička stabilnost i prosperitet, ali i liberalni imigracioni zakoni.

Kakvo je stanje istraživanja?

Nema mnogo pouzdanih istraživanja. Jedna od retkih je studija „Kriviti spasioce“ (2017) Čarlsa Helera i Lorenca Pecanija sa Univerziteta u Londonu. U njoj se istražuje kada i gde je koliko ljudi izbeglo preko Mediterana do 2016. godine. Istraživači porede ove podatke sa periodima u kojima su bile aktivne evropske misije za spasavanje i zaštitu granica – i nisu uspeli da uspostave vezu.

Do sličnog zaključka dolazi i jedan međunarodni istraživački tim. U studiji „Politički narativi i empirijski dokazi o smrti na granicama na Mediteranu“ iz 2018. godine zaključuju da „odsustvo spasioca ne sprečava pokušaje prelaska“.

A talijanski stručnjaci Evgenio Kusumano iz Evropskog univerzitetskog instituta i Mateo Vilja iz Italijanskog instituta za međunarodne političke studije analizirali su migracione tokove iz Libije u Italiju između 2014. i 2019. godine i „nisu pronašli vezu između prisustva spasioca na moru i broja migranata“.

„Neželjena posledica“ spasavanja

Određenu vezu su međutim pronašli Klaudio Dejana (Univerzitet u Kaljariju), Vikram Mahešri (Univerzitet u Hjustonu) i Đovani Mastroboni (Univerzitet u Torinu) u studiji „Migranti na moru: nenamerne posledice operacija traganja i spašavanja“.

Istraživači kažu da su povećane spasilačke aktivnosti na Mediteranu dovele do toga da su se krijumčari prebacili sa drvenih čamaca sposobnih za plovidbu na nesigurne gumene čamce. Stručnjaci smatraju da bi „nenamerna posledica“ spasavanja na moru bila da se više ljudi usudi da pređe u Evropu pod lošijim uslovima.

Ali Dejana, Mahešri i Mastroboni su prilično usamljeni sa svojom analizom. Gotovo svi ostali naučni radovi dolaze do zaključka da spašavanje na moru ne vodi do više prelaza.

Rat i siromaštvo su važniji faktori

Portparolka Međunarodne organizacije za migracije UN Safa Msehli u razgovoru za DW naglašava da su potiskujući faktori mnogo važniji za migrante i izbeglice – poput rata, političkog progona i krajnjeg siromaštva. „Ljudi u zemljama porekla su često suočeni sa egzistencijalnim problemima, žrtve su eksploatacije ili im prete zatvor i mučenje“, kaže Msehli.

Ukratko, ne može se dokazati direktan uticaj spasavanja na moru na priliv migranata i izbeglica u Evropu.

Ali ni tvrdnja da morsko spasavanje deluje kao faktor privlačenja se ne može jasno pobiti. Gotovo svi naučnici koji su proučavali temu izjavljuju da je potrebno više podataka i dalja istraživanja.

Šta ovo znači za politiku EU?

Smanjenje obima državnog spasavanja na moru i otežavanje rada humanitarnih organizacija, poput blokiranja brodova u lukama ili zabrane ulaska u njih, zasnivaju se na pretpostavkama koje nisu dokazane.

Spasavanje na moru kao faktor privlačenja se mnogima čini toliko očiglednim da jedva dovode u pitanje pretpostavku i traže dokaze o tome. A dosadašnja otkrića sugerišu da bi se moglo spasiti više ljudskih života bez rizika da će to još više ljudi privući u Evropu.

Pored toga, svi navedeni istraživači ističu etičke i pravne dimenzije spasavanja na moru. Prema međunarodnom pomorskom pravu, ljudi koji su u nevolji moraju se spasiti i dovesti na sigurno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu