Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, do sad je u rusko zarobljeništvo dospelo više od 1.700 boraca koji su branili čeličanu Azov u Marijupolju. Neki su i ranjeni, pa su navodno otpremljeni na lečenje u Novoazovsk – kao što i nalaže Ženevska konvencija o ophođenju s ratnim zarobljenicima.

Među zarobljenicima su i pripadnici bataljona Azov. Za ukrajinsku stranu tu nema razlike: bataljon Azov već godinama je deo regularne ukrajinske vojske. Ukrajinska koministarka odbrane Hana Maljar najavljuje kako će svi biti razmenjeni i da će se vratiti kući, a i ukrajinski predsednik Zelenski kaže da će biti učinjeno sve da se spase životi vojnika: „Ukrajini su potrebni živi ukrajinski heroji.“

-pročitajte još: Žene boraca Azova pokušavaju da spasu svoje muževe

Ruska strana, međutim, ne žuri s pregovorima o razmeni: predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin zarobljenike naziva „nacističkim zločincima“ koji se ne smeju vratiti Ukrajini, a sledeće nedelje bi i Vrhovni sud Rusije trebalo da odlučuje o zahtevu da se bataljon Azov proglasi terorističkom organizacijom. Istovremeno, predsednik parlamentarnog Odbora za međunarodne odnose Leonid Slucki kaže kako bi „čitavom svetu trebalo pokazati da ukrajinski nacionalisti zaslužuju samo smrtnu kaznu“, iako je i Rusija praktično od 1996. uvela moratorijum na smrtnu presudu.

Ženevska konvencija je jasna

Za nemačkog vojnog stručnjaka i penzionisano generala Egona Ramsa te izjave su skandalozne. „Kad čujem da ima poslanika Dume koji prete smrtnom kaznom, onda očigledno ruski predstavnici opet nisu ispravno protumačili pravnu osnovu ili opet kreću da počine ratni zločin“, kaže on za televiziju ZDF.

-pročitajte još: „Azov“ – mit o nacionalističkim borcima iz Marijupolja

Pa čak i ako ruska strana pripadnike bataljona Azov ne smatra regularnom vojskom, postoje i za taj slučaj jasne odredbe o njihovom tretmanu. Godine 1949. usvojeni su aneksi Ženevske konvencije kojima se i borci koji nisu pripadnici regularne vojske stavljaju pod međunarodnu zaštitu u slučaju njihovog zarobljavanja.

Član 4. III Ženevske konvencije u regularne snage jasno ubraja „pripadnike oružanih snaga strane u sukobu, kao i pripadnike milicija i dobrovoljačkih jedinica ukoliko su one deo oružanih snaga ili pomorskih jedinica“. Sledeća tačka još je detaljnija: regularnim snagama smatraju se „pripadnici drugih milicija i dobrovoljačkih jedinica, uključujući i naoružane jedinice pokreta otpora koje pripadaju strani u sukobu, ukoliko su pod jedinstvenom komandom odgovorne osobe koja može da se identifikuje oznakom vidljivom izdaleka, koje otvoreno nose oružje i koje se ponašaju u skladu s ratnim pravom.“

Sudbina svih zarobljenih je neizvesna

Pri tom Andreas fon Arno, profesor prava sa Univerziteta Kristijan Albrehts iz Kila, upozorava da ratni zarobljenici ne smeju da budu kažnjavani zbog učešća u sukobu, već samo ako su počinili ratne zločine. Naravno, u tom slučaju imaju pravo na pošteno i pravedno suđenje.

Pravnica Oleksandra Matvičuk iz ukrajinskog Centra za građanska prava, traži od ruske strane dodatne garancije da će se Moskva pridržavati međunarodnog prava i s poštovanjem odnositi prema ukrajinskim ratnim zarobljenicima.

U „teške povrede“ Ženevske konvencije ubrajaju se „namerna likvidacija, mučenje ili neljudsko ophođenje, uključujući i biološke eksperimente, uzrokovanje velike patnje ili teške povrede telesne celovitosti ili zdravlja“, ukazuje Kristina Binder, profesorka međunarodnog prava na Bundesverovom univerzitetu u Minhenu.

Rusija još uvek ne sme da izvršava smrtne kazne

Što se tiče predloga ruskih političara za ponovno uvođenje smrtne kazne, Rusija se kao članica Saveta Evrope obavezala da će to ukinuti ili barem izuzeti iz sudske prakse, podseća Binder.

No Rusija je 16. marta ove godine napustila Savet Evrope nakon što joj je pretilo isključenje iz tog tela. Ali i u tom slučaju ona mora da se pridržava pravila Saveta još šest meseci nakon istupanja, što znači da bi „povrede ljudskih prava koje su počinjene do sredine septembra 2022. za koje je odgovorna Rusija, a nad osobama koje se nalaze pod ruskim nadzorom, mogle da budu i predmet tužbe pred Evropskim sudom za ljudska prava“, kaže profesorka Binder.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.