Ceo svet se menja, ali ne nabolje: autokratije su u usponu, populisti dobijaju vetar u leđa, demokratska društva su pod pritiskom. Sve zbog toga što se uslovi života munjevito menjaju, što kod ljudi izaziva veliku nesigurnost. Tako je i u Nemačkoj.

Ipak, istraživanje „Deutschland-Monitor 2025“ dolazi do sledećeg zaključka: 98 odsto svih Nemaca ima pozitivan stav prema ideji demokratije, a posebno na istoku zemlje raste podrška demokratiji kao obliku državnog uređenja. To je zaključak koji je poverenica nemačke vlade za istok, Elizabet Kajzer (SPD), objavila ovog četvrtka u Berlinu.

Pritom je ocenila: „Dobro je što građanke i građani u potpunosti podržavaju demokratiju kao oblik državnog uređenja. I na istoku.“

Sumnje u funkcionisanje države i društva

Ali Kajzer takođe zna – kada se postavi pitanje o tome kako demokratija funkcioniše, samo 68 odsto kaže da demokratija znači da vlada mora da se pridržava odluka parlamenta i podele vlasti.

A 21 odsto ispitanih je, barem otvoreno, za autoritarne promene. I zato se u studiji ističe da visoka podrška demokratiji ne znači „da niko ne podržava autokratsku, odnosno autoritarno‑državnu transformaciju društva“.

Nemci osećaju snažne promene u oblasti odbrane

Promene u demokratiji bile su u fokusu istraživanja, za koje je od proleća 2025. do septembra anketirano 4.000 reprezentativno odabranih ljudi širom Nemačke. Ispitanici su, između ostalog, odgovarali na pitanje u kojim oblastima politike najviše primećuju promene.

Najizraženiji osećaj promena odnosi se na odbranu. Nije ni čudo – nakon početka ruskog napadačkog rata protiv Ukrajine pre skoro četiri godine, gotovo neprestano se govori o naoružavanju nemačke vojske (Bundesvera), a uz to Nemci više ne mogu da se oslone na vojnu podršku SAD pod predsednikom Donaldom Trampom.

I dominacija tema izbeglištva i migracija, posebno u medijima, ogleda se u odgovoru na pitanje o najvažnijim političkim problemima – 19 odsto ispitanih primećuje snažne promene baš tu.

Nemci su u načelu spremni na promene

Rajnhard Polak, sociolog iz Manhajma, izradio je studiju zajedno sa sedam koleginica i kolega. Sumira je ovako:

„Jedna četvrtina stanovništva želi promene. Ta grupa izjavljuje da je potrebna raznovrsna transformacija. Druga četvrtina kaže: Skeptični smo, ovo ide prebrzo i previše je duboko. A široka sredina je ambivalentna i kaže: Zavisi od okolnosti. Ono što nas je iznenadilo jeste da uopšte postoji tako izražena slika i da ljudi nisu pretežno umorni od promena.“

Diferencirana slika po pitanju migracije

Čak i o teškim političkim temama razmišlja se prilično nijansirano – kada je reč o žestoko spornom pitanju migracije, velika većina od 68 odsto smatra da bi zemlja trebalo da dovodi stručnu radnu snagu iz inostranstva, a 59 odsto smatra da država mora bolje da podstiče integraciju doseljenika. Ali, 28 procenata misli da se zbog pojačanog doseljavanja od 2015. mnogo toga promenilo nabolje.

Ljudi u strukturno slabijim istočnim regionima skeptičniji

Iako je podrška demokratiji visoka širom Nemačke, postoje razlike između istoka i zapada zemlje kada je reč o proceni funkcionisanja države i društva.

Istraživački tim je utvrdio: na zapadu optimizam i spremnost da se podrže promene ne zavise od toga da li ispitanik živi u bogatijem ili siromašnijem regionu. Na istoku – zavise. To se vidi i u proceni ponovnog ujedinjenja Nemačke od 1990. godine: na zapadu oko 55 odsto ispitanih širom regiona ocenjuje ujedinjenje pozitivno, dok na istoku procenat varira između 72 odsto podrške u ekonomski jačim oblastima, pre svega u gradovima, i 49 odsto u slabije razvijenim regionima.

Reprezentativnu studiju zajednički su izradili Centar za socijalna istraživanja Hale, Univerzitet u Jeni i Lajbnic institut – GESIS, a finansijski ju je podržala poverenica za istok.