Odavno nije došlo do tolikog popuštanja napetosti u konfliktu u istočnoj Ukrajini, kao što se to dogodilo ovog oktobra. Ukrajinska armija i proruski separatisti povlače tenkove i teško naoružanje s linije razdvajanja. Separatisti su pomerili održavanje lokalnih izbora za 2016, a Ukrajina će predstaviti nacrt zakona koji bi omogućio održavanje istih. Sporazum iz Minska tzv. Minsk 2 sprovodi se polako i ne uvek uspešno. Sporazumom se predviđa da područje oko Donjecka i Luganska u Donbasu dobije više prava i ponovo postane deo Ukrajine.

No, najveći izazov na tom putu, Ukrajini tek predstoji. Kijev se u Minsku obavezao da će do kraja godine posebna prava za separatističke oblasti uneti u ustav. Prvo glasanje tokom prvog čitanja izazvalo je teške nerede ispred parlamenta u Kijevu, kada su u eksploziji granate koju je bacio jedan demonstrant poginula četiri policajca. Jedna od glavnih snaga iza protesta je bila desničarska partija "Svoboda". A u parlamentu je 'Radikalna stranka', okupljena oko Olega Ljaška pokušala da spreči glasanje. Nakon glasanja njegova partija istupila je iz vladajuće koalicije. Eksperti očekuju sličan scenario i u decembru kada bi trebalo da se održi drugo čitanje.

Referendum ili ostavka

Jer, već12. februara, na dan potpisivanja sporazuma u Minsku, u zemlji su se čuli kritički glasovi. Optužbe su glasile da je Petro Porošenko dozvolio da ga ruski šef države Vladimir Putin prevede žednog preko vode. Serhij Rahmanjin, glavni urednik renomiranog nedeljnika "Dserkalo tišnja" kaže da Minsk zapravo znači da se na istoku Ukrajine uspostavljaju pseudo republike neprijateljski nastrojene prema Kijevu, sa svojom policijom i pravosuđem koje bi trebalo da finansira centralna vlada. Problematična je, kaže, i sveobuhvatna amnestija separatista.

Slično na sve gleda i njegov kolega, Serhij Harmaš, glavni urednk internet portala "OstroV". "Ja sam protiv Sporazuma iz Minska", kaže ovaj novinar iz Donjecka, koji je od separatisa pobegao u Kijev. "Ti sporazumi primoravaju Ukrajinu na rešenje koje posle može da je uništi." A najveća opasnost jeste zapravo da se konflikt koji je izazvala Rusija, sa spoljnopolitičkog može preneti na unutrašnjopolitički nivo. Harmaš upozorava da pokušaj ponovnog pripajanja separatističkih oblasti Ukrajini može da "isprovocira građanski rat". On vidi dve mogućnosti za izlaz iz krize: ili da Porošenko "dopustiti da narod odluči" i raspiše referendum o sporazumima iz Minska ili da podnese ostavku.

Harmaš je još zimus, zajedno sa drugim aktivistima, izradio "strategiju za rešenje krize u istočnoj Ukrajini": Ukrajina bi trebalo da ekonomski izoluje Donbas, i da istovremno podstiče odnose sa tamošnjim ljudima.

Anatolij Hrizenko, predlaže pak drugo rešenje: raskinuti ugovor iz Minska. "Ima dovoljno razloga za to, naprimer mesecima se nisu pridržavali dogovorenog primirja", kaže ovaj opozicioni političar i bivši ministar odbrane u vreme prozapadno orijentisanog predsednika Viktora Juščenka. "Ne sme se dopustiti sprovođenje Sporazuma iz Minska, jer Ukrajini preti nestanak." On smatra da Kijev s Moskvom mora da započne nove pregovore o Donbasu, a za stolom bi trebalo da budu i predstavnici EU i SAD. A ni Krim koji je Rusija anektirala ne bi trebalo da bude isključen iz pregovora, kao što je to bilo u Minsku.

Većina ne veruje u mir posle Minska

Za jednu od uticajnijih kritičarki Sporazuma iz Minska i izmene ustava, važi Oksana Sirojid, zamenica predsednika parlamenta i članica jedne od vladajućih partija "Samopomoć". Reč je o prozapadno orijentisanoj političkoj partiji čije je uporište u zapadnoj Ukrajini. Njen poslanički klub je u avgustu glasao protiv ustavnih promena. Sirojid je u više intervjua upozoravala da bi Sporazum iz Minska mogao inficirati Ukrajinu "virusom separatizma".

Politikolog Volodimir Fesenko smatra da kritičari poput novinara Harmaša ili političara Hrizenka nisu usamljeni. On u razgovoru za DW podseća na otvoreno pismo 30 ukrajinskih intelektualaca upućeno Porošenku sa molbom da "decentralizaciju" ne unosi u ustav. "Jer, to je Putinov plan da se na ukrajinskoj teritoriji legitimizuje ruska enklava", stoji u psimu. Ali, ovaj apel nije imao uticaja.

"To odražva raspoloženje u društvu", smatra Fesenko. Većina Ukrajinaca (60,7 odsto) ne veruje da bi implementacija Sporazuma iz Minska donela mir, rezultati su istraživanja Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju. Tek je svaki četvrti građanin Ukrajine bio drugačijeg mišljenja. Jedan drugi institut za ispitivanje javnog mnjenja, Kijevski Rasumkov centar zaključuje na osnovu sprovedenih anketa da u Ukrajini ima više protivnika nego zagovornika ustavnih promena (32 naspram 21 odsto).

Fesenko kaže da protivnici sporazuma iz Minska nemaju vođu niti centar za koordinaciju aktivnosti. Međutim, oni imaju potencijal da zaustave ustavne promene. "U ovom trenutku u ukrajinskom parlamentu nema neophodnih 300 glasova za usvajanje ustavnih reformi na drugom čitanju", kaže ovaj ekspert. "Ako se Minsk bude doslovno sprovodio, to će dovesti do ozbiljne političke krize", upozorava on. Priča se da neke partije na taj nači žele da isprovociraju prevremene izbore.