London je u ponedeljak i utorak domaćin petog Samita Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa. Najave su, kao i uvek, diplomatske pa se navodi da će biti reči o unapređenju ekonomske stabilnosti, bezbednosti i političke saradnje. Konkretnije je pomenuto pitanje nestalih osoba nakon sukoba devedesetih.

Pored premijera Srbije, Albanije, Crne Gore, BiH, Makedonije i Kosova, Britanija je kao domaćin na samit pozvala EU partnere, uključujući Austriju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju i Sloveniju. Prvi dan je rezervisan za ministre spoljnih i unutrašnjih poslova koje će ugostiti britanski šef diplomatije Boris Džonson.

„Suština ovih samita jeste, osim određenih konkretnih projekata koji doprinose razvoju naših političkih i ekonomskih odnosa u regionu, da pokaže da je ta tema (proširenje EU, prim. red.) i dalje aktuelna“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić za RTS. Zbog zamora od reformi odnosno proširenja, smatra Dačić, važno je da se 2025. definiše kao okvirni termin za mogući pristup.

Na privrženost EU politici proširenja ukazuje i Mihael Rot, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. „Formulišemo očekivanja, ali želimo da konkretno pomognemo jačanje pravne države, stvaranje pozitivne perspektive za mlade generacije, regionalnu saradnju i posebno pomirenje. Niko ne sme da ostavi Zapadni Balkan usamljenim, pogotovo ne sada“, rekao je Rot u Londonu za DW.

„Ne gradimo Tvrđavu Evropa“

Na primedbu DW da je, osim ekonomije i infrastrukturnih projekata, sada akcenat i na pitanju bezbednosti, Rot kaže da region ima i bezbednosni značaj. „To izgleda još nije svima jasno – što stabilniji i sigurniji Zapadni Balkan, to bolje za EU. To je naš komšiluk. Niz članica EU su u neposrednom susedstvu, to nije neki udaljeni region.“

Rot posebno ističe pitanja migracije, borbe protiv terorizma i rasprostranjenosti ručnog oružja. „Proteklih godina su pojedine zemlje imale znatne uspehe kao tranzitne zemlje. Tamo su mnogi izbegli smešteni i to moramo da cenimo. Treba nam ukupna evropska strategija, a migraciona politika razvijena bez Zapadnog Balkana ne može biti uspešna.“

S obzirom na aktuelne debate o migraciji, Rot je rekao da EU ima spoljne granice ka Zapadnom Balkanu koje želi da štiti i da zna ko ulazi u EU. „Ali ne želimo da gradimo Tvrđavu Evropa. Zato je veoma važno da sa državama Zapadnog Balkana, koje takođe nose odgovornost, sarađujemo i da im pomognemo da prevladaju izazove. Tu se radi i o solidarnosti.“

Berlinski proces počeo je pre pet godina na inicijativu kancelarke Angele Merkel. Već je potvrđeno da će sledeće godine domaćin samita biti Poljska.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android