„Dugina divizija“ (Rainbow Division) Sedme američke armije ciljano se kretala od Vircburga prema jugu. U jutarnjim satima 29. aprila 1945. Amerikanci su stigli pred zatvoreni ulaz u jedan koncentracioni logor kod Minhena. Nemački Vermaht već odavno je bio u povlačenju, a SS-jedinice koje su čuvale logor većim delom su bile u bekstvu.

Amerikanci su bez ispaljenog metka zaposeli potpuno prljav, zapušteni logor. Ono što su videli, šokiralo ih je: stotine leševa u barakama i otvorenim vagonima teretnih vozova, izgladneli zarobljenici, traumatizovani ljudi, tifusari. Samo retki su samostalno mogli da stoje na sopstvenim nogama.

Miris smrti

„Iza žice i električne ograde skeleti su sedeli na suncu i međusobno jedni drugima trebili vaške. Svi su nekako jednako izgledali, kao da je neko izbrisao izraze na njihovim licima i njihovu starost“, napisala je Amerikanka Marta Gelhorn, koja je od oktobra 1944. kao ratna reporterka pratila napredovanje američkih trupa u okupiranoj Evropi.

-pročitajte još: 75. godišnjica oslobađanja koncentracionih logora

Početkom maja 1945. ona je kročila u već oslobođeni koncentracioni logor Dahau. Nakon prvog obilaska, bila je potresena onim što je tamo zatekla. „Prešli smo preko velikog, punog, prašnjavog logora, između baraka za zarobljenike, i ušli u vojnu bolnicu. U hodniku su sedeli drugi skeleti. Oko njih se širio miris bolesti i smrti. Gledali su nas, ali bez ikakvih pokreta. Na njihovim licima nije bilo nikakvog izraza, nikakve mimike. Njihova lica sastojala su se samo od žućkaste, čekinjave kože koja je bila nategnuta preko kostiju.“

Reportaža iz predvorja pakla

Marta Gelhorn je bila supruga poznatog pisca Ernesta Hemingveja. Venčali su se 1941. Od početka Španskog građanskog rata 1937/1938. Izveštavala je za velike američke listove sa svih ratnih poprišta sveta. Marta Gelhorn je bila strastvena ratna reporterka. Kao zvanični vojni reporter iz prvih redova je pratila napredovanje američkih jedinica u Evropi. Tako je 26. aprila 1945. s američkim vojnicima stigla i u bavarski region Algoj, a početkom maja u oslobođeni logor Dahau.

„Većinu je ubila glad. Tu su ljude rutinski ostavljali da umiru od gladi.“ Tako je američka reporterka sažela svoja potresna zapažanja i prve razgovore s preživelim logorašima koji su svedočili o prisilnom radu i svakodnevnom životu u logoru. „Radilo se neverovatno dugo, uz gotovo nikakvo snabdevanje hranom. Živelo se u prepunim barakama koje nisu ni provetravane. Svakog jutro budili bi se sve slabiji i slabiji, iščekujući smrt.“

Život pored krematorijuma

Od 1933. kroz logor Dahau prošlo je više od 200.000 ljudi. To je podatak koji je Marta Gelhorn pronašla u logorskim dokumentima. „Ne zna se koliko je ljudi u ovom logoru stradalo tokom 12 godina njegovog postojanja, ali se zna da se u poslednje tri godine radilo o najmanje 45.000 ljudi“, piše ona u jednoj od njenih reportaža.

-pročitajte još: Većini Nemaca važna kultura sećanja na Holokaust

Ono što je u aprilu i maju 1945. uspela da istraži u Dahauu i u poraženom „Trećem Rajhu“, bile su potresne činjenice i brojke o broju žrtava i nehumanim uslovima u nacističkim koncentracionim logorima. Podaci koji su potresli i iskusnu ratnu reporterku. Ona tako na kraju ne može da prikrije dozu suptilnog cinizma: „Ispred krematorijuma se nalazio red dobro sagrađenih, prostranih kuća, koje je od krematorijma delio samo mali vrt“, napisala je u maju 1945.

„U toj kući su živeli oficiri SS-a, njihove žene i deca – srećni i zadovoljni. Dok su dimnjaci krematorijuma u nebo ispuštali beskonačne oblake dima punog ljudskog pepela... Tokom februara i marta u gasnoj komori je ubijeno 2.000 ljudi – zato što oni, iako su bili suviše slabi da bi mogli da rade, nisu bili toliko uviđavni pa da umru sami. Za njih je to onda obavio SS.“

Centar za obuku SS-ovaca

Dahau je bio prvi koncentracioni logor koji su nacisti podigli na nemačkom tlu. Po naredbi šefa političke policije u Bavarskoj Hajnriha Himlera, u februaru 1933. kod bavarskog gradića Dahaua sagrađen je logor za 5.000 muških zarobljenika. Od samog procesa gradnje, pa do organizacije uprave logorom, Dahau je postao uzor za sve druge konc-logore, uključujući i zloglasni „logor za uništavanje ljudi“ Aušvic-Birkenau.

Prvi komandant u Dahauu bio je Teodor Ajke, uvereni nacista i oficir SS-a. On je je logor „usavršio“ do te mere da je postao „model i uzor“ za druge logore. Drvene barake u kojima su živeli zarobljenici podignute su uzduž dugačkih logorskih ulica, a između njih je bilo dovoljno mesta za čuvare.

Ajke je bio beskrupulozan i podmukao čovek. Nakon što je pao u nemilost, on je lično ubio komandanta SA (Šturmabtajlung, paravojna policija vladajuće stranke NSDAP, prim. ur.) Ernsta Rema.

-pročitajte još: „Bilo je mnogo gore nego što vam pričam“

Prvi „stanovnici“ Dahaua bili su politički zatvorenici: protivnici nacističkog režima, sindikalci, socijaldemokrate, komunisti, a delom i konzervativni političari. Kasnije su počeli da stižu kriminalci, Jehovini svedoci, Sinti i Romi, politički angažovani hrišćani – a onda i Jevreji.

Vojnim drilom i nemilosrdnom strogoćom, Ajke je „istrenirao“ njemu podređene SS-ovce za mučenja logoraša, brutalno nasilje i za „mašineriju smrti“ nacističkog režima. Ovako je govorio: „Potrebni su mi samo tvrdi, okrutni i na sve spremni SS-ovci. Za slabiće kod nas nema mesta!“

Oslobađanje logora

Kada su logoraši u rano jutro 28. aprila 1945. iz svojih baraka krenuli ka mestu na kojem se održavalo jutarnje postrojavanje, bili su iznenađeni kada su videli da su SS-ovci na jednom od tornjeva za nadzor okačili belu zastavu. Većina SS-ovaca u tom trenutku već je bila u bekstvu.

Preostali čuvari sa mitraljezima pokušali su da i dalje kontrolišu logoraše. Velikom brzinom po logoru su počele da se šire glasine. Dan kasnije, američki oslobodioci stigli su u Dahau. Bio je to pretposlednji nacistički koncentracioni logor koji su oslobodile pobedničke savezničke jedinice na kraju Drugog svetskog rata.

-pročitajte još: Sećanje na zločine u ime Nemaca ne sme prestati

Tridesetog aprila 1945. Amerikanci su ušli u Minhen – „glavni grad pokreta“ kako su ga nacisti zvali. Tu se nalazilo sedište „firera“ Adolfa Hitlera, kao i centrala njegove stranke NSDAP. Nešto kasnije procurila je vest da je Hitler u berlinskom bunkeru izvršio samoubistvo, zajedno sa svojom suprugom Evom Braun. Početkom maja Amerikanci su oslobodili i logor Mildorf kod Minhena, a 8.maja potpisana je bezuslovna kapitulacija, čime je i zvanično okončan Drugi svetski rat.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android