Mi smo disciplinovani i savesni, kaže se o nama Nemcima. Zato smo do sada donekle dobro prošli kroz korona-krizu. No to je prošlost.
Jer ko ovih dana boravi u Nemačkoj - doživljava nedisciplinu, nesigurnost i delom haotično delovanje donosioca odluka.
Utisak samovolje
Tako su u saveznoj pokrajini Berlin dopuštena okupljanja više od 500 osoba u zatvorenim prostorima; u susednom Brandenburgu sme se okupiti čak 1.000 ljudi. U Severnoj Rajni Vestfaliji na snazi je obveza nošenja zaštitne maske u svim školama i to: na nastavi, u školskim hodnicima i u školskom dvorištu. Berlinjani su ležerniji, pa se za vreme nastave ne moraju nositi maske. Nameće se utisak samovolje.
Što je u stvari temelj za odluke o merama za zaštitu od korone? Ima li svaki političar svog stručnjaka koji na različit način procenjuje opasnost? Za ljude je to zbunjujuće. Broj zaraženih u Nemačkoj raste, puno ih se zarazilo na godišnjem odmoru. No zašto je obavezno testiranje za povratnike iz rizičnih područja uvedeno tek kada je pola Nemačke već ponovo bilo kod kuće?
I zašto moram na aerodromu da držim odstojanje od 1,5 metara, a onda se u punom avionu gužvam pored osoba na susednim sedištima? Zašto je u unutrašnjosti restorana dopušten istovremeni boravak samo malog broja ljudi, dok se u velikim trgovačkim centrima broj kupaca često ne kontroliše? Ta mešavina različitih pravila dovodi do toga da se sve više ljudi ne pridržava nikakvih pravila. Održavaju se žurke kao da je koronavirus bio samo duh koji je sada nestao.
Jedinstvena pravila za Nemačku
To više ne može tako. Potrebna su nam jasna i jedinstvena pravila u Nemačkoj, kao i posvećenost i disciplina političarki i političara koji korona-krizu neće koristti samo za svoje profilisanje, nego će nastupati jedinstveno - za zaštitu svih.