Daleko od londonskog Sitija
3. maj 2018.
U jednoj maloj humanitarnoj prodavnici u mančesterskoj četvrti Harpuri tri dame žurno izvlače odeću iz vreća na koje stavljaju oznake s cenama. Par cipela za tri funte, majica za funtu i po. Za mnoge u ovoj četvrti koja spada među najsiromašnije u Engleskoj je to još uvek puno novca.
Pogled na statistiku upečatljivo pokazuje koliko je dubok socijalni jaz u zemlji: na vrhu liste siromašnih opština po pravilu se nalaze mesta sa severa Engleske ili iz pojedinih nerazvijenih obalskih gradića. Bogati žive na jugoistoku ili u Londonu.
Više lokalne samouprave
Svako treće dete u Mančesteru prilikom upisa u školu zapravo nije spremno za školsku klupu. Gradonačelnik Endi Barnam to želi da promeni. „Smanjivaćemo tu brojku dok i poslednje dete ne bude spremno za školu.“
Barnam spada u takozvane „metro-gradonačelnike“ koji su pre godinu dana stupili na dužnost. Ova funkcija je deo plana decentralizacije Engleske. Ovih dana i gradsko područje Šefilda dobija svog gradonačelnika.
- pročitajte još: Nemogući izlaz iz Bregzita
„Radi se temeljnoj promeni sistema iako je moć ovih gradonačelnika ograničena“, kaže Toni Travers iz koji se u Londonskoj školi ekonomije bavi pitanjima lokalne politike. Poslednjih 50 godina sve više gradova u Engleskoj je delove nadležnosti moralo da preda centralnim vlastima u Londonu. Tek 2014. je London nevoljko pristao na promenu kursa.
Škotska, Vels i Severna Irska su već pod prethodnom laburističkom vladom izborili veliki stepen nezavisnosti od Londona. U Edinburgu, Kardifu i Belfastu su u međuvremenu nikli lokalni parlamenti. Jedino je Engleska ostala izuzetak. Novost je i da se gradovi mogu udruživati u gradske regije i na taj način izboriti više nadležnosti – i para – u oblasti saobraćaja, obrazovanja ili stanogradnje.
Jačanje lokalne privrede
Nakon što centralnoj vlasti nije pošlo za rukom da barem donekle ujednačiti standard u zemlji, sada postoji nada da će to za rukom poći novim gradonačelnicima koji bi svoje regione trebalo da učine atraktivnijim za investitore.
Sajmon Džefri iz trusta mozgova „Centar za gradove“ smatra da je ovo korak u pravom smeru. U ekonomski nerazvijenim područjima se razmišlja drugačije nego u globalnom finansijskom središtu Londonu. „Politika centralizacije nije imala na umu koliki pad su nakon deindustrijalizacije doživeli gradovi na severu. Ljudi su ostavljeni na cedilu“, kaže Džefri.
Institut za istraživanja javne politike iz Mančestera je izračunao da je vlada protekle decenije u infrastrukturu Londona ulagala dvostruko više po glavi stanovnika nego u provincijama. „Način na koji smo centralizovali političku moć izazvao je iskrivljenu političku sliku“, kaže Ed Koks iz mančesterskog instituta. Zato je i slogan „Uzmimo kontrolu nazad u svoje ruke“ pogodio srž problema građana, kaže Koks.
Grad koji se menja
U Barnsliju je dve trećine birača glasalo za izlazak Velike Britanije iz EU. Od zatvaranja rudnika osamdesetih ovaj deo Engleske se bori sa siromaštvom. Sa 21.000 funti po glavi stanovnika godišnja zarada ovde je upola manja nego u Londonu. Od udruživanja sa Šefildom grad očekuje više nezavisnosti.
No više obećanog novca iz Londona ne ublažava činjenicu da je glavni grad ovim regijama sistematski godinama kratio sredstva. Tako da su lokalni političari poput predsednika gradskog veća Barnslija Stivena Hjutona skeptični. On smatra da bi novi gradski regioni trebalo da budu još veći kako bi se iole postigla ravnoteža između siromašnog severa i bogatog juga. No u Londonu oklevaju sa zelenim svetlom za još veće i snažnije konglomerate.
Ipak sada po prvi put gradonačelnici takozvanih metropolskih regiona imaju snažan glas kad su u pitanju neke važne odluke. Tako je prošle godine nastala prava mala pobuna na severu kada se odlučilo da se izgradi nova železnička trasa kroz London uz istovremeno zamrzavanje nekih projekata na severu. Sada bi pobune mogle da postanu glasnije i češće.