Od četvrtka građani EU po deseti put biraju saziv Evropskog parlamenta. Oko 360 miliona građana sa pravom glasa bira 720 poslanika u 27 država.

Dok iz prvih članica, poput Holandije i Irske, već stižu rezultati, u većini zemalja glasa se ove nedelje (9. jun). To će i odlučiti ukupni ishod izbora.

Svaka članica EU delegira određeni broj poslanika shodno broju stanovnika – mada ne sasvim proporcionalno. Nemačka ima najviše mesta, čak 96. Malta, Luksemburg i Kipar imaju po šest poslanika.

Šta zanima građane EU?

Većina Evropljana se pred izbore zanimala za borbu protiv siromaštva i zdravstvo. Prema Evrobarometru iz aprila, slede teme poput podsticaja ekonomiji, novih radnih mesta i odbrambene politike u EU.

U Nemačkoj su najvažnije teme zalaganje za mir, socijalno staranje i useljavanje.

U mnogima od tih oblasti – recimo, migracije, životna sredina i privredna politika – Evropski parlament je jedan od dva zakonodavca. Nova pravila donosi uvek u saglasju sa Savetom EU u kojem je zastupljeno 27 vlada članica EU.

Ima i oblasti u kojima parlament može da raspravlja do mile volje i daje mišljenja – ali odluka je isključivo na Savetu EU, poput bezbednosne i odbrambene politike.

Parlament takođe retko može da predlaže zakone. To obično radi Evropska komisija.

Preko 70 odsto Evropljana kaže da EU ima uticaja na njihovu svakodnevicu, pa je ipak izlaznost na ovim izborima tradicionalno niska. Pre pet godina je, posle mnogo vremena, ponovo prešla pedeset odsto.

U Nemačkoj je bila viša, 61 odsto. Ovog puta bi moglo biti i više, jer prvi put sme da se glasa sa 16 godina, a mladi deluju motivisano.

Podela bitnih fotelja

Osam dana nakon izbora, 17. juna će se šefovi država i vlada EU okupiti na samitu u Briselu. Tamo će pričati o tome ko će voditi Evropsku komisiju.

Prema evropskim ugovorima, upravo Evropski savet nominuje kandidate za šefa ili šeficu Komisije, kao i tamošnje komesare.

Na snazi je i princip „nosilaca liste“ prema kojem bi predvonik evropske liste koja osvoji najviše mesta u EP trebalo da predvodi i Evropsku komisiju.

Ako se lideri zemalja članica budu držali te logike, onda najbolje karte ima Ursula fon der Lajen koja je već u toj vodećoj fotelji u Briselu. Ona, kao nemačka demohrišćanka, u izbornu borbu predvodi Evropsku narodnu partiju.

Doduše, ona je postala šefica Komisija upravo tako što su šefoci država i vlada prekršili taj princip. Ali, koga oni nominuju, onome je dovoljna samo prosta većina u Evropskom parlamentu.

Kombinatorika je počela

U Briselu se već priča kako skovati novu većinu u parlamentu. Fon der Lajen je u jednoj televizijskoj debati rekla da će raditi sa poslanicima koji se jasno zalažu za Evropu i pravnu državu – i podržavaju Ukrajinu.

U tu grupu je ubrojala italijansku desničarsku premijerku Đorđu Meloni. Isključila je pak saradnju sa Nacionalnim okupljanjem francuske desničarke Marin Lepen.

Stranka Đorđe Meloni predvodi evropsku grupu Konzervativaca i reformista, dok Lepen vodi evropske Identitarce.

Koketiranje Fon der Lajen sa desnom kolonom nije bez rizika. Ona bi time mogla da izgubi podršku mnogih socijaldemokrata u EP.

Dve velike partijske familije desničara mogle bi u zbiru imati više mesta od Evropske narodne partije. Ali, teško da mogu do većine.

Novi saziv parlamenta okuplja se prvi put 16. jula u Strazburu. Do tada bi definitivno trebalo da se zna koja partija će u koji poslanički klub.