Osim kada vojnička akcija SAD-a u kojoj je ubijen vođa Al Kaide, Osama Bin Laden, ne probudi ljude koje taj čin moralno zgražava. I deset godina posle najgoreg terorističkog napada u istoriji, pojavljuju se knjige koje žele naučno da dokažu da 11. septembar nije bio dan koji je promenio svet. Takvi uzaludni pokušaji, da se jedna po ljudskim standardima nezamisliva katastrofa predstavi kao bilo koji drugi običan istorijski događaj, psihološki su možda opravdani, ali politički pogrešni, a moralno u potpunosti odbacivi: jer, 11. septembar je promenio svet kao retko koji dan u prethodnim decenijama. Postoji jedno Pre i jedno Posle. Taj dan predstavlja jedan prekid u čijim su dubinama utopljeni svetske slike, modeli mišljenja i političke teorije. Sve tako nastale praznine ni do dan danas nisu popunjene.

To pre svega važi za Zapad: u proteklih deset godina on se prečesto izletao sa davanjem zelenog svetla za razumevanje (toleranciju), umesto da zauzme jasan stav pred izazovom islamističkog terora i njegovih branioca. Jedan od najapsurdnijih primera je kukavička reakcija na par loših karikatura proroka Muhameda.

Ali sve to još i prevazilaze diskusije koje se vode pre svega u Nemačkoj, da li je ubistvo masovnog ubice kao što je Osama bin Laden u čije ime se zloupotrebljavaju kultura i religija islama, u skladu sa međunarodnim javnim pravom.

Takve debate pokazuju do koje mere je atentat od septembra 2001. uzdrmao zapadni sistem vrednosti. Džordž V. Buš Mlađi - koji svakako ne spada u najsjajnije ili najomiljenije američke predsednike - dva dana nakon terorističkog napada je izjavio: "Branićemo slobodu i sve ono što je dobro i pravedno." Ova skromna ali odlučna rečenica je u međuvremenu postala predmet opravdanog zgražavanja zbog Gvantanama, Abu Graiba i hiljada mrtvih koje je rat protiv terora ostavio za sobom. Odlučnost i jasnost Bušove pozicije su i danas manjkave. To pak ne ismeva samo žrtve 11.septembra - ljude iz Svetskog trgovinskog centra koji su birali da li će umreti u plamenu ili skačući kroz prozor sa 400 metara visine, već to u krajnoj liniji izrvće uloge počinilaca i žrtava.

Zaboravljene su čvrste i nadajmo se nepovratne posledice Bušove rečenice: da Avganistan više nije prepušten na milost i nemilost fanatičnoj bandi nehumanih teokrata, da se Irak otarasio diktatora i da se nalazi na putu u demokratiju, kao i to da su revolucije na Bliskom Istoku u krajnoj liniji rezultat jednog jasnog i toliko puta ponovljenog puta u demokratiju i slobodu.

Teror, s druge strane, nikada ne sme biti prihvaćen. Čak ni kao navodna "kompenzacija za nasilje", kako ljudi puni razumevanja ponekad znaju da interpretiraju terorizam. Multimedijalni specijal Dojče Velea to pokazuje u svim aspektima: iz ličnih priča pojedinaca, o čitavim regionima, o perspektivama za sve nas - deset godina posle 11. septembra, jednog dana koji je promenio svet.

Komentar: Mark Koh (tm)