1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Religija

Dani tužne istine u Vatikanu

21. februar 2019.

Katolička crkva prolazi kroz svoje odlučujuće dane. Sastanak njenih najviših velikodostojnika kod pape je nulta tačka i mogućnost novog početka, smatra u svom komentaru Kristof Štrak.

Foto: picture-alliance/Pacific Press/G. Ciccia

Navala novinara, baš iz SAD, ogromna je. Mnogi ovu napetost porede sa danom izbora novog pape. Jer, ove nedelje u Vatikanu je glavna tema rasvetljavanje seksualnog zlostavljanja u redovima crkve koje je uzdrmalo same temelje te institucije.

U Nemačkoj se to vidi po velikom broju onih koji su istupili iz crkve. Ni u mnogim drugim zemljama u kojima država nema podatke o broju učlanjenih vernika, situacija nije ništa bolja. To je znak da je poverenje u crkvu vrlo poljuljano.

Nema vere bez poverenja

Crkva hoće da služi dobru ljudi. A tu su poverenje i vera najvažniji faktori. Bez poverenja – nema vere.

Otkako je papa Franja u septembru pozvao na ovu kriznu sednicu (jer ona to jeste) vodeće biskupe i velikodostojnike iz čitavog sveta i naredio im da povedu razgovore sa žrtvama zlostavljanja, stalno se pojavljuju nove brojke. One pokazuju da je crkve svetska ustanova u pravom smislu te reči i kada je reč seksualnom zlostavljanju. U Poljskoj, Meksiku, Belgiji, SAD, prijavljeni su novi slučajevi.

Slučajevi zabeleženi u drugim regijama, Africi i Aziji, na primer, prijavljuju se Vatikanu mimo medija. U pitanju su stotine slučajeva, hiljade žrtava za koje se tek sada saznaje, desetina hiljada krivičnih dela. To je odvratno i zapravo nezamislivo!

I u samom Vatikanu situacija nije nimalo ružičasta. Slučajevi u poslednjih 14 dana: jedan dugogodišnji član rimske Kurije, suočen sa optužbama jedne kaluđerice, podneo je ostavku; papa Franja je smenio jednog od najvažnijih kardinala SAD poslednjih decenija, Teodora Mekerika; u Francuskoj se vodi istraga protiv jednog nadbiskupa i papinog ambasadora; u SAD je jedan od najvažnijih sudija najvišeg crkvenog suda pod optužbom za seksualno zlostavljanje. Svaki od tih slučajeva je užasan.

Povod da se izrazi zahvalnost žrtvama

Susret u Rimu je prilika da se izrazi zahvalnost žrtvama koje nisu odustale u svojoj borbi za priznanjem i pravdom, čak i nakon što su dobile obeštećenje. Na engleskom jeziku e ti ljudi često nazivaju „preživelima“, što treba da pokaže da su mnogi drugi zbog patnji koje su pretrpeli – slomljeni, da je njihova egzistencija uništena.

Mnoge žrtve će ove nedelje biti u Rimu, a monahinje koje su doživele zlostavljanja će se obratiti štampi. A to će učiniti i žrtve iz raznih zemalja i sa više kontinenata, koje su kao decu seksualno zlostavljali duhovnici. Za subotu su planirane i demonstracije – šetnja Rimom.

Gajim najveće poštovanje za svaku žrtvu koja je imala snage i hrabrosti da svedoči o doživljenom nasilju. Nasilju koje upravo u Africi, ide ruku pod ruku sa uništenjem dostajanstva društvu.

Nulta tačka

Ovo su mračni dani u Rimu – posle mnogo mračnih godina. Ovo su dani istine, tužne istine. Savetovanje predstavnika crkve iz čitavog sveta može biti samo povod za novi početak i mnoge ozbiljne korake koje bi trebalo preduzeti. Za okončanje patrijarhalne moći sveštenika u svakodnevici. Za okončanje moralnog diktata i njegovu transformaciju u zajedničko traženje novog puta. Za preispitivanje dosadašnje slike sveštenstva. To je široko polje čije granice je vrlo teško ocrtati.

Papa Franja je od marta 2013. naovamo poprilično uskomešao crkvu. Njegovo zauzimanje za izbeglice i ljude sa oboda društva ukazalo je na odgovornost crkve. Ali, čak i ovaj papa, tako drukčiji, jedinstven i protivrečan, mogao bi da bude poražen u sukobu sa okamenjenom crkvom i njenim klerikalno-muškim mehanizmom. Ovi dani u Rimu predstavljaju nultu tačku katoličke crkve – ali ne daju povoda za veliki optimizam.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi