Taj dan Jasper Frost Rasmusen nikada neće zaboraviti. U maju ove godine, u veliku dansku luku Esbjerg stiglo je četvoro predsednika vlade i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen. Razlog dolaska bio je potpisivanje strateškog dokumenta o proširenju kapaciteta vetroturbina za proizvodnju struje koje se nalaze na morskoj pučini.

Do 2030. države Evropske unije planiraju da dobijaju dodatnih 65 gigavata od energije vetra na Severnom moru, a do 2050. čak 150 gigavata. Kopija te „Esbjerške deklaracije“ visi uokvirena u Rasmusenovoj kancelariji. Potpisali su je nemački kancelar Olaf Šolc, danska premijerka Mete Frederiksen, kao i premijeri Belgije, Aleksander de Kro, i Holandije, Mark Rute.

-pročitajte još: Nemačka: ekspanzija zelene električne energije

Razvijena infrastruktura na pristaništima

Rasmusen je gradonačelnik Esbjerga. Njegov grad igra ključnu ulogu u tim planovima. Esbjerg je jedna od retkih luka za industriju vetroparkova na moru u Evropi. Industrijski giganti kao što su Vestas i Simens Gamesa odavde dopremaju turbine, a proizvođač električne energije Orsted snabdeva rezervnim delovima oko 25 vetroturbina na moru. Reč je o generatorima i rotorima teškim i po nekoliko tona.

U pristaništima ima mesta – pa tako i za višemetarske lopatice rotora. One su naslagane i čekaju na isplovljavanje. Bez takve infrastrukture ambiciozni snovi EU o morskom vetru kao važnom izvoru energije ostali bi samo mašta.

Za to vreme u nemačkim lukama vlada prilično zatišje. U Bremerhafenu se vodio dugogodišnji spor oko proširenja luke za potrebe vetroparkova na otvorenom moru, a na kraju je sve završilo na sudu. U međuvremenu su neke kompanije iz te branše, poput Prokona, Senviona i Vindrajha, bankrotirale. Malo toga se događa i u drugim nemačkim lukama. Istovremeno, iz mnogo manjeg Emshafena u Holandiji već se za put spremaju temelji za vetroelektrane.

-pročitajte još: Španija: 3.000 sunčanih sati godišnje i malo solarnih panela

Uska saradnja

Luka Esbjerg, pak, nije gubila vreme. Proteklih decenija život grada bio je usko povezan s izgradnjom naftnih i gasnih platformi u Severnom moru. Sada vođstvo preuzima energija vetra. Svako deveto radno mesto, što je ukupno 5.000, u Esbjergu je povezano s vetroparkovima.

„Svi blisko sarađujemo kad je u pitanju korišćenje energije vetra“, kaže gradonačelnik Rasmusen, inače predstavnik Danske liberalne stranke. „Kao grad, osiguravamo da industrija dobije lokacije koje su potrebne.“ Opština je nedavno odlučila da proširi luku sa 500.000 na 4,5 miliona kvadratnih metara. U planiranje su bile uključene i organizacije za zaštitu životne sredine. „Nije bilo neslaganja po tom pitanju“, kaže Rasmusen.

I vodonik je u igri

U međuvremenu su daleko odmakli i planovi o proizvodnji zelenog vodonika. Deo struje koja se proizvodi vetroturbinama, a koja preko podmorskih kablova stiže u Esbjerg, koristiće se za elektrolizu vodonika. Švajcarski pokrovitelj projekta H2-Enerdži planira da na periferiji luke do 2024. godine izgradi sistem za elektrolizu snage od jednog gigavata, koji će vodu rastavljati na njene komponente – vodonik i kiseonik. Bio bi to jedan od najvećih takvih pogona na svetu.

I to nije sve. Danska investiciona firma CIP želi da u blizini izgradi još jedno postrojenje od 1 gigavata, koje će godišnje proizvoditi 600.000 tona organskog đubriva uz pomoć struje dobijene od vetra.

Najveća morska pumpa za grejanje na svetu

U međuvremenu, Kristijan Udbi, izvršni direktor regionalnog dobavljača energije DIN Forsining, već razmišlja o sledećem koraku recikliranja. „Toplotu koja nastaje od elektrolize vodonika planiramo da u budućnosti koristimo za daljinsko grejanje.“ S tim planovima kompanija ne može dugo da čeka, jer se 1. aprila 2023. gasi elektrana u luci na ugalj, koja je ranije obezbeđivala gotovo polovinu energije za gradsko grejanje.

Sada bi to trebalo da zameni kombinacija obnovljivih izvora. Tu je i dalje gorivo iz biomase, ali se nade pre svega polažu u morsku grejnu pumpu snage 50 megavata koja se trenutno gradi u luci. Bilo bi to najveće postrojenje te vrste na svetu.

Ono će uzimati vodu iz jednog bazena u luci, izdvajati toplinu, a ohlađenu vodu vraćati u more van luke. Tehnologiju su razvile nemačke firme MAN i Folksvagen. Ta inovacija prvi put će biti komercijalno primenjena u Danskoj.

Od ideje do puštanja u rad trebalo bi da prođe samo pet godina. Poređenja radi, u Hamburgu, koji takođe ima ambiciozne planove za prelazak na obnovljivu energiju, izgradnja protočne pumpe za grejanje planira se već godinama.

Ipak, još dosta vremena će proći dok se sve to ne realizuje. Ambiciozni planovi EU za značajno proširenje kapaciteta obnovljivih izvora energije – pre svega u velikim vetroparkovima na moru – zahtevaju infrastrukturu velikih luka. Jedna od najvećih je Esbjerg. Taj danski grad pokazuje kako funkcioniše dosledna energetska tranzicija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.