Aja Abo Daher (20) je upravo završila gimnaziju. Krajem juna, posle maturskih ispita, želela je da to proslavi sa prijateljima u Niborgu u Danskoj. Ali prošlog vikenda je dobila mejl od vlasti: „Vaša boravišna dozvola neće biti produžena“.

„Bila sam tužna, osećala sam se čudno, kao da mi je sve u Danskoj oduzeto“, kaže Aja. Njeni roditelji su dobili istu poruku – kao i mnoge druge sirijske izbeglice sa područja Damaska.

Od leta prošle godine, otkako su danske vlasti sirijsku prestonicu ponovo klasifikovale kao bezbednu, dozvole boravka za nekoliko stotina Sirijaca iz ovog regiona su povučene ili nisu obnovljene.

„Iako rat nije ni završen ni zaboravljen, danske vlasti veruju da su uslovi u Damasku dovoljno dobri da se sada mogu tamo poslati sirijske izbeglice“, objašnjava Šarlote Slente, generalna sekretarka Danske pomoći za izbeglice (DRC). Danska je jedina u Evropi koja to tako vidi.

Slente smatra da je odluka neodgovorna, a sirijske izbeglice pod „rizikom od ozbiljnih napada i progona“ u njihovoj domovini. „Činjenica da u Damasku nema borbi ne čini grad sigurnim mestom za povratak izbeglica“, kaže ona.

Za ambasadu nije bezbedno, a za povratnike jeste?

Danska izbeglička politika izazvala je nerazumevanje ne samo među organizacijama za zaštitu ljudskih prava kao što su DRC ili Amnesti Internešenal. Protestuju i levičarske stranke u parlamentu, sa kojima manjinska vlada socijaldemokrata oko premijerke Mete Frederiksen sarađuje u mnogim oblastima.

„Bezosećajna i besmislena“ – tako odluku naziva Kristijan Hegard iz Radikalne levice. On na Fejsbuku piše: „Kako Danska može da vidi Siriju kao bezbednu zemlju? Danska je tamo zatvorila svoju ambasadu zbog nesigurne situacije.“

Argument levičarskih partija glasi: pošto Danska ne sarađuje sa režimom Bašara al Asada, deportacije se ionako ne mogu sprovesti. Zbog toga Sirijci koji više nemaju dozvolu boravka i odu dobrovoljno, završavaju u nekom od „centara za odlazak iz Danske“.

„Tamo mogu da budu godinama i da polude dok čekaju da se situacija u Siriji promeni", kaže političar Hegard i zahteva: „Pustite ih da rade i da se školuju. To je mnogo korisnije za Dansku.“

Đaci i direktor uz Aju, ministar neumoljiv

Gimnazijalci u ​​školi koju je pohađala Aja Abo Daher apelovali su u otvorenom pismu na ministra za integraciju da ne deportuje devojku koja tečno govori danski jezik. Međutim, on veruje proceni vlasti i neće praviti izuzetak samo zato što se neko pojavio na televiziji, rekao je ministar danskim medijima.

Direktor škole Henrik Vestergard Stokholm brzo se uključio u borbu za svoju učenicu. Kaže, Aja je devojka sa jasnim ciljevima, „žedna znanja i vredna“. On smatra da će devojka biti u opasnosti ako se vrati u Siriju. Jer, njena dva brata pobegla su u Dansku godinu dana pre ostatka porodice – trebalo je da budu regrutovani u Asadovu vojsku. Budući da uživaju viši status zaštite, njima trenutno ne preti proterivanje.

„Aju su sve vreme u Siriji pitali gde su joj braća“, kaže Henrik Vestergard Stokholm. „Kada su deljene namirnice, njoj i njenim roditeljima rečeno je da će dobiti tek kad se braća vrate. Aja je takođe učestvovala u demonstracijama.“

„Proterivanje bi ponovo razdvojilo našu porodicu nakon što smo ovde izgradili zajednički život“, kaže Aja Abo Daher. Ona neće da se vrati u Damask. „Kako mogu da me vrate tamo gde znaju da je opasno za mene?“

Dogovor prethodnih i sadašnjih vlasti

Politika bržeg proterivanja izbeglica zasniva se na promeni zakona iz 2019. Socijaldemokrate, zajedno sa desničarskim populistima, složile su se da se boravišne dozvole izdaju samo na ograničen period. Čim to dozvoli situacija u zemljama porekla izbeglica – dozvole boravka treba da im se ukinu ili više ne produžavaju.

Dugoročni cilj premijerke Mete Frederiksen, koja je levičarska u svojoj socijalnoj politici, ali sasvim desno kada se radi o migraciji i azilu, jeste da potražioci azila više uopšte ne ulaze u Dansku. Izbeglicama koje dobrovoljno napuštaju zemlju nudi se finansijska podrška.

Kod Aje Abo Daher je strah od deportacije pomešan  sa nadom da će na leto moći bar da proslavi maturu. „Zaista želim da završim školu, jer sanjam da postanem stomatološkinja“, kaže ona.

Protiv deportacije je podnela žalbu. „Do presude može da prođe nekoliko meseci. Nadam se da će u junu moći da proslavi maturu“, kaže direktor njene gimnazije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.