Tokom ove godine biće gotova granična ograda dugačka 70 kilometara i visoka metar i po koja bi trebalo da spreči širenje afričke svinjske kuge u Danskoj. Danska vlada na taj način želi da zaštiti svoje svinjogojstvo koje je od najveće važnosti za državu.

Aktivisti zaštite životne sredine smatraju da je postavljanje ograde samo skup simbolični gest. Oni strahuju da će ona imati negativne posledice po lokalnu faunu – iako su u ogradi na svakih 100 metara predviđene rupe dimenzija 20x20 cm za prolazak malih životinja.

Koliko je trenutno ugrožena Zapadna Evropa?

U Nemačkoj se ova zarazna bolest još nije pojavila. Ali, broj zemalja koje su njome pogođene se, zbog novih slučajeva u Mađarskoj, Belgiji i Bugarskoj, samo za godinu dana povećao sa šest na devet. Do sredine decembra je, prema podacima Instituta za zdravlje životinja Fridrih Lefler, u Ukrajini regustrovano više od 6500 slučajeva afričke svinjske kuge kako među divljim tako i među domaćim svinjama. To predstavlja porast veći od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. A sa slučajevima u Češkoj, Poljskoj i Belgiji, bolest je stigla do nemačkih granica.

Zbog pretnje koju predstavlja ova zaraza, nemački lovci su se posebno namerili na divlje svinje. U sezoni 2017/2018 je, prema navodima Nemačkog saveza lovaca, ubijeno 836.865 divljih svinja – što je za 42 odsto više nego godinu dana pre toga. To je rekordan broj.

Kakva je bolest u pitanju?

Afrička svinjska kuga se prenosi virusom koji izaziva visoku telesnu temperaturu i unutrašnja krvarenja. Više od 90 odsto obolelih svinja umire u roku od nedelju dana. Bolest se prenosi kontaktom sa inficiranom krvlju ili leševima. U njima virus može da se zadrži mesecima, pa i godinama. Ljudi ne mogu da se zaraze.

Odakle stiže zaraza?

Za virus se zna otkako se pojavio među bradavičavim svinjama u Africi. Prva dijagnoza potiče iz 1910, kada su Britanci držali Keniju pod okupacijom. Sa tamošnjim kolonijalnim gospodarima, u Afriku je prebačen i veliki broj evropskih domaćih svinja. Veliki čopori su bili idealni za širenje virusa i bolest je tokom prošlog veka stalno pravila probleme afričkim seljacima. Godine 2007, afrička svinjska kuga je „uvezena“ na Kavkaz, odakle se tokom samo nekoliko godina preko Rusije proširila na populacije divljih svinja u baltičkim zemljama, Poljskoj i drugim državama. Slučajevi ove bolesti u Belgiji su prvi koji su zabeleženi zapadno od Odre.

Zašto sve divlje svinje nisu mrtve?

Virus se ne prenosi tako lako – u okviru jedne populacije oboljeva samo nekoliko životinja. Uz činjenicu da je stopa smrtnosti visoka, moglo bi se očekivati da se zaraza zapravo brzo ugasi. No, virusu pogoduje vlažno i hladno okruženje i zato se stalno događa da se divlje svinje zaraze rijući po zemlji ili u kontaktu sa leševima.

Kako se virus širi?

U Africi virus prenosi jedna posebna vrsta krpelja, a u Evropi se zaraza širi uvozom inficiranih svinja, inficiranim mesnim prerađevinama ili zbog loše higijene. Divlje svinje nemaju tako važnu ulogu u širenju bolesti. Nema vakcine protiv je i zato je teško iskoreniti kada se jednom pojavi.

Kako sprečiti širenje bolesti?

Najvažnije:

OSTACI MESA SE MORAJU BACATI U KUĆNO SMEĆE!!!

Najveći faktor rizika u širenju afričke svinjske kuge je čovek. Iskustvo iz baltičkih zemalja pokazuje: kada se virus jednom pojavi – gotovo je. Važno je da se inficirane i uginule životinje otkriju što je ranije moguće, jer postoji šansa da se ograđivanjem terena spreči dalje širenje virusa. Stručnjaci smatraju da postavljanje ograda na granicama nema mnogo smisla, jer su životinje vrlo pametne i praktično je nemoguće postaviti hermetičku ogradu na potezu od nekoliko stotina kilometara.

Za vlasnike svinja, jedini način da se zaštite je vođenje računa o stoprocentnoj higijeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android