„Posle Nemačke, Danska je najveći proizvođač u Evropi", kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. „Ali pošto imamo malo stanovnika i sami ne trošimo mnogo stabala, mi smo najveći svetski izvoznici – čak i veći od SAD."

Iz male Danske svake godine u svet krene oko devet miliona jelki. Polovina završi u Nemačkoj – najvažnijem tržištu za danske proizvođače. Razlog su kratki transport i dugogodišnje trgovinske veze između dve zemlje, objašnjava Kristensen. Ali jelke se šalju širom Evrope, pa čak i dalje.

„Izvozimo i u Dubai, Vijetnam ili Hongkong. Naravno, u manjim količinama, ali i to se računa", kaže Kristensen.

„Kada jelke putuju dalje, obično ih šaljemo brodom. Ipak, u Dubai su već stizale i avionom. Iz tog regiona u Dansku se uvozi mnogo robe, a na povratku avioni često nisu puni. Tada mogu da ponesu i naše jelke."

Danska zapravo nije ni imala jelke

U Danskoj se jelke gaje na oko 20.000 hektara. Tokom 2024. to je donelo prihod od oko 160 miliona evra. Ključ uspeha zove se nordmanska ili kavkaska jela. Ona je tokom osamdesetih godina potisnula smrču kao najpopularniju božićnu jelku u Evropi. Danci su prvi prepoznali njen potencijal.

A nordmanska jela zapravo uopšte ne raste prirodno u Danskoj, objašnjava Kristensen:

„Kod nas nema mnogo autohtonih vrsta. Zato imamo dugu tradiciju da šumari putuju u druge zemlje, tražeći vrste koje možemo koristiti u drvnoj industriji. Tako su se jednom vratili iz Gruzije sa nordmanskom jelom. Prvobitno je trebalo da služi kao građevinsko drvo, ali jedan dalekovidi šumar rekao je: ‘Ovo bi bila prelepa božićna jelka.'"

Svaka jelka je lepa

I nije bio jedini koji je tako mislio. Tamnozelene, mekane iglice i puni, čvrsti ogranci brzo su nordmansku jelu učinili omiljenom širom Evrope. Nedostatak joj je što ne širi tako jak i prijatan miris kao smrča, ali njene iglice ne bodu.

Svend Kristijansen radi za jednog od najvećih proizvođača u Danskoj i lično prodaje jelke. Za njega je to poseban posao – u svakom stablu ima mnogo uloženog truda i vremena.

Prosečnoj jelki potrebno je skoro deset godina da naraste do veličine za prodaju. Kristijansenova firma izvozi u sedamnaest zemalja, među njima u Nemačku, Englesku i Holandiju.

Najlepše mu je kada sa kupcima lično bira savršenu jelku: „Dobra jelka za svaku porodicu izgleda drugačije. Tu veliku ulogu igraju emocije. Ponekad je zabavno videti na šta ljudi obraćaju pažnju. Ali na kraju, kada su jelke okićene, sve su lepe."