1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

David protiv Golijata – Jutjuberi prete tužbom Jutjubu

24. avgust 2019.

Nemački producenti videa na platformi Jutjub žele da tuže gigantski koncern jer su nezadovoljni algoritmom koji im smanjuje prihode od reklama. Da li će uspeti da budu priznati kao „zaposleni“ na ovoj platformi?

YouTube
Foto: Reuters/D. Ruvic

U petak je isticao rok koji su nemačka Unija Jutjubera i sindikat IG Metal postavili divovskoj video-platformi tražeći bolje uslove rada za producente videa. „Ako ne bude odgovora, onda ćemo morati malo da zategnemo stvari i povećamo pritisak“, rekao je za DW Robert Fus iz sindikata pre nego što je ultimatum istekao.

Međutim, Jutjub je u poslednji čas odgovorio i sada bi trebalo da budu pokrenuti razgovori.

Ranije je na upit DW kompanije izbegla da se izjasni o postavljenom roku, saopštivši da se „svake godine sastaju sa stotinama“ proizvođača sadržaja i da su u „stalnoj razmeni mišljenja sa svim akterima“.

Nemački Jutjuberi i sindikat ipak i dalje govore o mogućnosti tužbe, verujući da platforma krši propise o zaštiti podataka i radnička prava. Ta alijansa koja se sada bori protiv Jutjuba je na prvi pogled čudna – IG Metal je inače veliki sindikat koji zastupa industrijske radnike. Ali ovde se ne radi o plati ili pravu na odmor, već o netransparentnosti Jutjuba kada je reč o algoritmu i plasiranju reklama.

Manje para od reklama

Sve je počelo praćkama. Naime, Jerg Šprave (54) se na Jutjub-kanalu „The Slingshot Channel“ proslavio testiranjem praćki i katapulta koje sam pravi. Tako je recimo napravio samostrel za olovke ili praćku za kondome.

Šprave je imao sreće i veštine da mnogi njegovi videi postanu viralni i tako je dobro zarađivao. Jer više klikova značilo je više para od reklama.

No pre dve godine je Jutjub promenio pravila igre. Firmama koje se reklamiraju na ovoj platformi ponuđeno je „prijateljsko okruženje“ u kojem mogu da plasiraju svoje reklame. Snimci koje objavljuje Šprave su recimo ocenjeni kao delimično nasilni jer se u njima prikazuje „oružje“ – njegovi prihodi od reklama su strmoglavo pali.

„Jutjuber je posao iz snova za mnoge mlade ljude“, rekao je Šprave u jednom aktuelnom videu. Ali sada je to, tvrdi on, noćna mora. „Više nije moguće da se zaradi za život putem videa“, dodaje on.

Zato je prošle godine osnovao Uniju Jutjubera, prvu takvu interesnu grupu u ovoj branši. Na Fejsbuku grupa broji preko dvadeset hiljada članova.

„Izgleda kao da Jutjub više na svojoj platformi ne želi nezavisne Jutjubere“, kaže Šprave. Tvrdi da se videi običnih ljudi cenzurišu, odsecaju od reklama ili se čitavi kanali blokiraju. Nasuprot tome, dodaje on, medijski koncerni i poznati imaju povlašćen položaj.

To možda ima veze sakritikama kojima su već godinama izloženi Jutjub i druge društvene mreže, naime da se nedovoljno bolje protiv nasilnih i diskriminišućih sadržaja. Pre dve godine, baš u vreme kada je Jutjub promenio algoritam za reklame, u Nemačkoj je na snagu stupio zakon koji koncernima preti milionskim kaznama ukoliko relativno brzo ne uklanjaju sadržaje koji su „verovatno protivzakoniti“.

Da li su to „radnici“?

Šprave, ostali Jutjuberi i sindikat sada traže da Jutjub otvoreno objavi na osnovu kojih pravila briše snimke ili ih odseca od reklama. Osim toga žele da imaju sagovornike u koncernu kao i savet u kojem bi bili okupljeni producenti videa koji bi bili konsultovani o pravilima platforme.

Formalno Jutjub nije poslodavac onima koji objavljuju na toj platformi. Pa ipak sindikalac Robert Fus vidi jednostranu zavisnost.

„Ne postoji prinuda u smislu da recimo Jutjuberi moraju svakog dana u 14 časova da postave po jedan video“, kaže Fus za DW. „Ali postoji posredna uslovljenost jer su Jutjuberi stalno prinuđeni da isporučuju novi materijal jer će inače putem algoritma pasti u zapećak.“

Sindikat zato preti da će izvesti Jutjub pred sud kako bi se proverilo da li se radi o „prividnoj samostalnosti“ kakva je u Nemačkoj zabranjena. Takav odnos nastaje kada zaposleni navodno rade samostalno, kao freelanceri, ali su zapravo zavisni od jednog poslodavca.

U najgorem slučaju po Jutjub bi platforma morala retroaktivno uplaćuje zdravstveno i penziono osiguranje, kao i da Jutjuberi budu kao i klasični radnici zaštićeni od neutemeljnih otkaza.

No stručnjaci za radno pravo misle da je to pustolovna tužba i ne vide mnogo izgleda na uspeh.

Pa ipak, sindikati otkrivaju novi poslovni svet u kojem se tope granice klasičnog radništva i samostalnih preduzetnika. U tom svetu su recimo i vozači koji usluge nude preko platforme Uber. Nedavno je sud u Švajcarskoj dao za pravo jednom vozaču, tretirajući ga maltene kao zaposlenog ove kompanije.

IG Metal najviše polaže na to da digitalne kompanije same pristanu na kodekse ponašanja i bolje tretiraju one bez kojih ne bi mogle ni da postoje. Taj sindikat je učestvovao u izradi kodeksa koji su potpisale manje platforme poput Clickworker, Crowd Guru ili Bugfinders. Teško je zamisliti da bi se gigant poput Jutjuba obavezao na nešto jednom nemačkom sindikatu.

Ipak, sindikalac Fus je optimista: „Solidarnost i pravda moraju imati mesto u radnom svetu i društvu. Kada se društvo menja, onda se mi upravo zalažemo da ove vrednosti važe i u promenjenim uslovima.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi