Kao i mnogo godina unazad, svetski bogataši i moćnici dolaze u idilično švajcarsko zimovalište Davos na sastanak Svetskog ekonomskog foruma koji se održava u trenutku kada svet potresaju ratovi na Bliskom istoku i Ukrajini, napredank na polju veštačke inteligencije koji izaziva oduševljenje ali i zabrinutosti, katastrofalne dužničke krize usred usporavanja ekonomije i pogoršanja zdravlja planete Zemlje.

Više od 2800 učesnika prisustvovaće petodnevnom događaju koji počinje u ponedjeljak, 15. januara, uključujući više od 60 šefova država i vlada. Tema ovogodišnjeg susreta globalnih političkih i poslovnih lidera, slavnih ličnosti i istaknutih društvenih aktivista je „Ponovna izgradnja poverenja".

„Tema je direktan odgovor na eroziju poverenja, koja je očigledna u društvima i među zemljama", rekao je Mirek Dusek, izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, tokom brifinga za medije.

Neki bi mogli direktno povezati pukotine s „dubokim transformacijama svuda oko nas, bilo da su geopolitičke, geoekonomske ili su povezane s klimom i prirodom", rekao je on.

Gaza i Ukrajina su na vrhu dnevnog reda

Među najvišim političkim čelnicima, na Svetskom ekonomskom forumu, su francuski predsednik Emanuel Makron, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kineski premijer Li Kiang.

Očekuje se će Forumu prisustvovati i novoizabrani argentinski predsednik Havijer Milei.

SAD predstavlja državni sekretar Entoni Blinken, kojem će se pridružiti ključne osobe kada je reč o ratu u Gazi, uključujući izraelskog predsednika Jicaka Hercoga i katarskog premijera Mohammeda Bin Abdulrahmana Al Tanija, kako bi razgovarali o mogućnostima okončanja sukoba u Gazi i izbegavanju daljnje eskalacije.

Očekuje se da će rat u Ukrajini biti istaknuta tema i ove godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo bi da lično prisustvuje sastanku, kako bi prikupio podršku Ukrajini dok se glavni saveznici SAD i EU bore da odobre milijarde koje su ključne za pomoć Kijevu.

Ekonomska slabost i dužnička kriza

Slab ekonomski rast i stalna kriza zbog porasta troškova života, visoke kamatne stope teško pogađaju ljude širom sveta. Svjtska banka nedavno je upozorila da je globalna ekonomija na putu da 2024. završi s najsporijim rastom bruto-nacionalnog društvenog proizvoda u poslednjih 30 godina.

Dok je strah od globalne recesije nestao, zahvaljujući snažnom rastu u SAD, postoji zabrinutost da bi rastuće geopolitičke napetosti mogle poremetiti oporavak svetske privrede. Usporavanje ekonomije u Kini, drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, takođe je zamračilo izglede u mnogim afričkim i azijskim zemljama u razvoju.

Još jedno pitanje, koje će takođe dominirati dnevnim redom, su ogromni dugovi u zemljama razvoju, od kojih su mnoge u Africi, a koji su nagomilani poslednjih godina: zbog višestrukih kriza poput pandemije korone, nestašice energije i klimatskih promena.

Danas 3,3 milijarde ljudi živi u zemljama, koje troše više na otplatu kamata nego na obrazovanje ili zdravstvo, pokazuju podaci UN. Mnoge zemlje u razvoju svedoče da su njihove budžeti pod pritiskom zbog visokih troškova hrane i energije te viših troškova zaduživanja.

Stanje ekonomija i dužnička kriza biće visoko na dnevnom redu afričkih čelnika koji se očekuju u velikom broju, predvođeni nigerijskim predsednikom Bolom Amedom Tinubuom i njegovim kenijskim kolegom Villiamom Rutom.

„Kada je reč o Africi, još uvek je reč o izgradnji poverenja u Afriku kao središte sadašnjih i budućih mogućnosti, posebno njene demografske dividende (brojnog mladog stanovništva)„, rekao je Leonard Stiegeler iz Africa Collective, platforme za promovisanje afričkih interesa među globalnim ulagačima.

„Kada je reč o budućem stvaranju radnih mesta, budućem stvaranju radne snage, Afrika je mesto koje treba imati u vidu i to je nešto što bi afrički čelnici hteli da promovišu", rekao je on za DW.

Veštačka inteligencija - i izbori u SAD, EU i Indiji

Procvat veštačke inteligencije, koji je stvorio velike mogućnosti, ali i glavobolje onima koji moraju da je regulišu, glavna je tema ove godine s nizom panela posvećenih tehnološkoj revoluciji.

U ovogodišnjem istraživanju rizika, koje je Svetski ekonomski forum objavio prošle sedmice, dezinformacije i zloupotreba informacija podstaknutih veštačkom inteligencijom - navode se kao najveća opasnost u sledeće dve godine.

Godišnji izveštaj kaže da će „veza između lažnih informacija i društvenih nemira zauzeti centralno mesto" ove godine, kada građani u velikim ekonomijama poput SAD, EU i Indije izađu na izbore.

 

Ovaj tekst je izvorno objavljen na engleskom.