Planine u Davosu blješte pokrivene snegom. Termometar pokazuje minus pet stepeni. Džerald Abila je tek pre nekoliko sati stigao u Švajcarsku. U svom koferu ima tri pulovera i topli donji veš. Rekli su mu da na Svetskom ekonomskom forumu zna da bude i veoma hladno.

Taj advokat iz Ugande na istoku Afrike sedi u hotelu i priča nam o svom velikom cilju: da pravni sistem učini dostupnim svima. „Mnogi ljudi u mojoj zemlji ne znaju ni za zakone, a ne znaju ništa ni i našem pravnom sistemu – sistemu koji bi u stvari trebalo da ih podržava.“

Virtuelna pravnica Vini

Abila sa svojim timom radi na razvoju Vini. To je virtuelna pravnica koja radi uz pomoć veštačke inteligencije. Vini u roku od 24 sata odgovara na pravna pitanja. To mogu da budu upiti vezani za nasledstvo, saobraćajnu nesreću ili nešto drugo. Taj besplatni servis u Ugandi do sada je koristilo oko milion ljudi.

Džerald Abila do sada je za svoje poduzeće „Berfutlou“ dobijao finansijsku podršku od nekih fondacija. On želi da pokrene promene. „Postoji toliko mnogo pitanja vezanih za zakone, ali postoji i ogroman jaz između ljudi i pravnog sistema“, kaže.

Pravo mora da bude na raspolaganju svima, uveren je advokat. U firmi „Berfutlou“ pravnici i programeri zajedno rade na „treniranju“ veštačke inteligencije kako bi u praksi zaista svima i omogućili pristup pravnom sistemu. Pritom se koristi „Chat GPT“ i još jedan program koji se bazira na prepoznavanju glasa i koji je u stanju da obrađuje podatke u roku od samo nekoliko sekundi.

„Veštačka inteligencija ima neverovatan potencijal potreban za promene. To je otprilike isto toliko veliki potencijal, kao što je svojevremeno imao pronalazak tehnike štampe“, uveren je Abila.

Cilj „Berfutloua“ je da do 2030. godine ima 50 miliona korisnika u Africi, pre svega one ljude koji ne žive u velikim gradovima. U ruralnim predelima je, naime, teško pronaći advokata. U Davosu će Džeralda Abilu odlikovati Fondacija Švab kao „Socijalnog inovatora“. Zato je i pozvan da učestvuje na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu. Pored toga, on u Davosu želi da sazna još mnogo toga o veštačkoj inteligenciji.

Sastanak elite

Svetskom ekonomskom forumu ove godine prisustvovaće 2.800 učesnika. Među njima su šefovi velikih softverskih kompanija, brojni lideri iz sveta preduzetništva, kao i više od 60 šefova država i vlada. Džerald Abila ne pripada ni političkoj, a ni ekonomskoj eliti. Ipak, drago mu je što može da učestvuje na tom skupu, jer u Davosu može da sretne ljude s kojima je odavno hteo da porazgovara.

Međutim, na Davos i Svetski ekonomski forum kritično gleda Denja Pastušek. „Naši privredni sistemi su organizovani tako da ne funkcionišu ni za siromašne, a ni na korist naše planete“, naglašava ta Amerikanka.

Ona je jedna od šefica instituta „Tamarak“ iz kanadske pokrajine Ontario. Njen cilj je borba protiv siromaštva – a za to su često potrebna lokalna rešenja. „Tamarak“ školuje i povezuje ljude koji mogu da uče jedni od drugih, kao i da zajedno razvijaju rešenja. Često ti ljudi žive u zabačenim krajevima.

„Šta ekonomski lideri ili političari misle o lokalnim rešenjima?“ Pastušek se nada da će u Davosu dobiti odgovor na to pitanje. Na Svetskom ekonomskom forumu želi da predstavi svoje projekte i da podstakne debate. „Svet se nalazi na raskršću“, kaže. „I time bi trebalo svi da se pozabave.“

Razvoj solarnih modula

Si Lija se nada da će u Davosu uspeti da privuče pažnju. Ta Kineskinja želi da se sastane s Bilom Gejtsom. U Švajcarsku stigla iz ekonomske metropole Šenžen na jugu Kine, po prvi put učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu. I ona će biti odlikovana kao „socijalna preduzetnica“, što je nagrada iza koje takođe stoji Fondacija Švab.

Ona je kao tinejdžerka morala da napusti srednju školu. Njeni roditelji bili su siromašni seljaci i nisu više mogli da plaćaju njenu školarinu. Imala je mnogo poslova, a i ambicije da se „izvuče“ iz siromaštva. Si Lija htela je da pomaže drugim ljudima – i u tome je uspela.

Iz sopstvenog iskustva ona je znala da, pogotovo u ruralnim područjima, često nema dovoljno struje. Sa svojom ušteđevinom osnovala je svoje prvo preduzeće Šenžen pauer solušn. Prve tri godine bile su veoma teške, a onda je uspela u nameri da proizvodi male, cenom povoljne solarne module.

„Izazov je bio u tome da oni moraju da budu cenom pristupačni, a nisam htela da to bude nešto što je lošeg kvaliteta“, naglašava ona. Danas Si Lija ima oko 160 zaposlenih. Njene solarne lampe unose svetlost u oko sedam miliona domaćinstava – u Kini, Indiji i u Africi. I baš zato u Davosu želi da popriča s Bilom Gejtsom.

„Želim da mu kažem da ja imam rešenje za kojim traga“, kaže ona uz osmeh. Na spisku njenih želja za susrete u Davosu nalazi se i ime šefa jednog velikog proizvođača baterija. Svoje učešće na Svetskom ekonomskom forumu ona vidi kao veliku šansu: „Za mene je ovo dobra reklama. Pritom me Svetski gospodarski forum podržava i jača moju poziciju.“

Ovaj članak originalno je objavljen na nemačkom jeziku.