1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Dečiji dodatak preko granice

11. avgust 2018.

Nemačka isplaćuje dečji dodatak za 270.000 dece koja žive u drugim evropskim državama. Na to su posebno kivni u Duizburgu gde, kako se tvrdi, Rumuni i Bugari organizovano dolaze kako bi od Nemačke izvukli dečiji dodatak.

Foto: picture alliance/dpa/F. Kästle

Nemačka država svake godine na ime dečjeg dodatka isplati oko 36 milijardi evra za oko 15 miliona dece. Prema informacijama Ministarstva finansija od tog broja nešto manje od 270.000 dece u junu 2018. nije živelo u Nemačkoj, već u drugim država EU. Najveći broj njih živi u Poljskoj, potom slede Češka, Hrvatska i Rumunija.

To znači da 600 miliona evra godišnje, u formi dečjeg dodatka, izađe preko nemačke granice. Činjenica je da je to samo 1,8 odsto ukupne sume, ali za samo pola godine isplata dečjeg dodatka za decu van Nemačke je porasla za deset odsto. Da li bi Savezna vlada morala da proveri ove isplate?

Seren Link, gradonačelnik DuizburgaFoto: picture-alliance/S. Simon

Socijaldemokrata Seren Link, gradonačelnik Duizburga, smatra da je Vlada Nemačke jednostavno prespavala ovaj problem. „Ona bi morala konačno nešto da uradi protiv toga, jer u Evropi imamo izbeglice zbog siromaštva.“ Broj ljudi iz Rumunije i Bugarske se u Duizburgu sa 6.000, koliko ih je bilo 2012, popeo na 19.000. To, tvrdi Link, predstavlja opasnost za koheziju društva.

To da građani drugih zemalja EU u Nemačkoj mogu da žive i rade proizilazi iz osnovnih sloboda koje uživa svaki građanin Unije. Tržište rada se za građane Rumunije i Bugarske otvorilo 2013. godine. Ako su u potrazi za poslom, u Nemačkoj mogu da ostanu do šest meseci. Po isteku moraju da dokažu da su u ozbiljnoj potrazi za poslom u suprotonom im nemačke službe mogu naložiti da napuste zemlju.

Pravo na dečji dodatak stiču onog trena kad dokažu da im je stalno mesto boravka u Nemačkoj. Prošle godine je u Nemačkoj bilo oko 1,2 miliona građana iz istočnih zemalja EU koji su primali socijalnu pomoć, četiri puta više nego 2015.

Statisitike iz juna ove godine pokazuju da se pojavilo 120.000 rumunske dece, koja dobijaju dečji dodatk u Nemačkoj, a skoro 19.000 njih u samoj Rumuniji. Vodeća po broju dece koja dobijaju dečji dodatak je Poljska: oko 160.000 dobija dečji dodatak u Nemačkoj i 117.000 njih u domovini.

Bavarska želi da u Veću nemačkih pokrajina Bundesratu postigne da se ograniče isplate za decu u inostranstvu. Bavarski CSU upravo zbog toga traži da SPD podrži njihovu inicijativu. Porptarol socijaldemokratskog ministra finansija Olafa Šolca je izjavio da se stremi ka evropskom rešenju problema. Nemačka vlada naime želi da davanja za porodicu budu prilagođena tome gde deca žive.

Argument za isplate u inostranstvu

Uz to postoje i argumenti za dosadašnju praksu. U duizburškoj opštini Hamborn, kojoj pripada i „problematična četvrt“ Marksloh, prema podacima zamenika predsednika opštine Klausa Krenkea (SPD) živi između 3.000 i 4.000 Rumuna i Bugara. On kaže da je dečji dodatak najjeftinije rešenje. „Zamislite samo da svi oni dovedu ovde svoju decu.“ Tada bi mnogi radnici preko biroa za zapošljavanje dobili pravo na dodatne isplate, koštaju i vrtići. „Mi plaćamo da oni ne dolaze ovde.“

U četvrt Marksloh doselilo se posebno mnogo Roma iz Bugarske i RumunijeFoto: DW/C. Stefanescu

Za prvo i drugo dete porodica dobija mesečno po 194 evra, za treće 200, za svako sledeće 225 evra mesečno.

Krenke smatra da u ovom sistemu postoje crne ovce. Prema njegovim saznanjima prevare se vrše tako što porodice iz Rumunije i Bugarske budu namamljene u Nemačku pričama o udobnom životu. Potom ih na kratko smeste u stanove, otvore im račune i predaju zahteve za dečji dodatak, a čim dečji dodatak počne da se uplaćuje, cele porodice vraćaju nazad.

Prevaranti zadržavaju bankovne kartice preko kojih preuzimaju novac do prve zvanične kontrole. On sam je, kaže, tri puta posmatrao kako na dan uplate dečjeg dodatka „pored bankomata stoje muškarci sa po deset bankovnih kartica u rukama“.

Zavod za porodičnu pomoć Severne Rajne Vestfalije je u 100 kontrolisanih sumnjivih slučajeva u graqdu Vupertalu kod 40 otkrio da su uneti lažni podaci u zahteve za dodelu dečjeg dodatka. To je nanelo štetu u visini 400.000 evra. Kako ova kontrola nije bila slučajna i reprezentativna, Zavod ne drži da je procenat prevaranta toliki u celoj Nemačkoj. Zvanične statistike nema, saopštila je Savezna vlada na upit Alternative za Nemačku (AfD).

Gradonačelnik Duizburga Link upozorava na krijumčare koji u Duizburg ciljano dovode Rome i kaže: „Sad moram da se bavim ljudima koji prljaju naše ulice i povećavaju problem koji imamo s pacovima.“

Za ovu izjavu dobio je je žestoke kritike od Romanija Roze, predsedavajućeg Centralnog saveta Sinta i Roma. Link je koristi rasističke stereotipe kako bi proizveo žrtvenog jarca, kaže Roze. I Udruženje nemačkih gradova je upozorilo na stvaranja atmosfere protiv jedne grupe ljudi i istovremeno zahteva hitnu reformu dečjeg dodatka za decu u inostrantsvu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi