Remedesivir, Hidroksihlorokin, Deksametazon… Komplikovana imena lekova koji u panedmiji korona-virusa odjednom važe za čudo.

U korona-krizi sve funkcioniše vrlo slično: jedna ustanova za istraživanja najavi obećavajuće rezultate na nekoj internet-stranici i izda saopštenje za štampu. Mediji na to odmah skoče, o leku se izjašnajvaju eksperti, pa čak i predsednici država, a ljudi brže-bolje – trk u apoteke, kupuju i piju čudesne preparate.

-pročitajte još: Srpska studija kolektivnog imuniteta na koronu

I tek nakon toga struka ima mogućnost da vidi rezultate i da ih dodatno proveri. Potom sledi razočaranje ili objašnjenje koji su to uslovi pod kojima lek zaista deluje. Kao i koje neželjene efekte može da izazove.

Šta nam govori nova Deksametazon-studija?

Malo podataka koji su do sada poznati potiču od tzv. studije Recovery Trial iz Velike Britanije. Naučnici u njoj preispituju različite već odobrene lekove protiv Kovida 19. U studiju je bilo uključeno više od 11.500 pacijenata iz 175 klinika u Velikoj Britaniji.

Deo studije koji se bavio Deksametazonom obuhvatio je 2.104 pacijenta, koji su deset dana dobijali jedanput dnevno 6 miligrama tog leka, a 4.321 pacijenata poslužili su kao kontrolna grupa.

Preliminarni rezultati pokazuju da bi Deksametazon mogao da smanji stopu smrtnosti kod teških slučajeva oboljenja od Kovida 19. U odnosu na kontrolnu grupu, smrtnost pacijenata koji su bili priključeni na respiratore smanjila se za trećinu. Stopa smrtnosti kod pacijenata koji su dobijali kiseonik, ali nisu morali da budu priključeni na tzv. „veštačka pluća“, opala je za petinu. Kod pacijenata koji nisu morali da dobijaju kiseonik, terapija Deksametazonom nije pokazala dejstvo.

Velika Britanije će tako odmah da uvrsti Deksametazon u lečenje pacijenata obolelih od Kovida 19.

Kako deluje Deksametazon?

Kod teško obolelih pacijenata od Kovida 19, često dolazi do prekomerne reakcije imunog sistema. Lek Deksametazon je veštački, veoma delotvorni kortikosteroid, koji deluje na imuni sistem protivupalno i umirujuće. Tako se zaustavljaju upalni procesi i suzbija imuna reakcija.

-pročitajte još: Terapija krvnom plazmom treba da premosti period bez leka i vakcine

Deksametazon je poznat već duže vreme i nalazi se u brojnim lekovima. Cena je povoljna i dostupan je širom sveta. Koristi se za uobičajene upalne bolesti kože (ekcemi) i zglobova (artritis), edema na mozgu uzrokovanih tumorom na mozgu, kao i za sprečavanje mučnine i povraćanja kod hemoterapija.

Kako eksperti ocenjuju rezultate?

Deksametazonskoj euforiji je sigurno doprinelo to što je direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhano Gebrejesus izjavio. „Čestitam Vladi Ujedinjenog Kraljevstva, Univerzitetu Oksford, kao i mnogim bolnicama i pacijentima u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su doprineli ovom naučnom proboju koji spasava živote.“

Ali, nijedan naučnik nije mogao do sada da dâ pouzdane izjave o „novom čudesnom leku“. Lek je, činjenica, poznat već dugo, ali njegovo dejstvo u lečenju obolelih od virusa Kovid 19 do sada nije istraženo.

Ni ovoga puta nije bilo naučne publikacije o tome, a ni rezultate „Rikoveri-studije“ do sada nije stručno ocenio nijedan ekspert. Umesto toga, britanski naučnici objavili su prve rezultate na jednoj veb-stranici.

Nemački naučnici su oprezni, podataka je malo. „Rezultati se uklapaju u našu aktuelnu predstavu da odlučujuću ulogu u kasnijem toku bolesti igra prevelika reakcija imunog sistema. Rezultati, čije kompletno objavljivanje moramo još da sačekamo, govore u prilog tome da se preparati sa kortizonom upotrebe kod teških infekcija Kovida 19“, kaže prof. dr Gerd Fetkenhojer, direktor Infektivnog odeljenja Univerzitetske klinike u Kelnu.

Slično na to gleda i prof. dr Marija J.G.T. Ferešild, direktorka Infektologije na Univerzitetskoj klinici Gete-univerziteta u Frankfurtu. „Kortizon je klasično sredstvo za umirivanje imunog sistema. Međutim, snaga dokazanog efekta je iznenađujuća.“ Ipak, profesorka Feršild naglašava: „U ovom trenutku nam nisu dostupni originalni podaci. Konačna izjava o kvalitetu može se dati tek kada se oni podrobno pregledaju.“

-pročitajte još: „Super vakcine“ protiv korone možda nikada neće biti

Prof. dr Klemens Ventner, načelnik Infektologije i tropskih bolesti na Klinici Švabin u Minhenu, pri tom naglašava da nema smisla da se Deksametazon uzima kao profilaksa ili kod lakših simptoma bolesti, jer se njime leče isključivo teži pacijenti koje je potrebno hospitalizovati.

Kako studija pomaže u lečenju pacijenata obolelih od Kovida 19?

Prof. dr Klemens Ventner, isto kao i prof. dr Bernd Zalcberger, predsednik Nemačkog društva za infektologiju, uprkos mnogim pitanjima, u studiji uočava važne naznake za lečenje pacijenata obolelih od Kovida 19. „Što ranije bi trebalo uključiti antivirusne lekove kao što je Remdesivir za pacijente kojima nisu potrebni respiratori radi smanjenja virusa u organizmu i davati steroide pacijentima koji su priključeni na respiratore za kontrolu teških oboljenja pluća“, kaže Ventner. „Remdesivir suzbija virus, a Deksametazon žestoke upale“, sumira prof. dr Bernd Zalcberger.

Sve u svemu, nikako ne bi trebalo preceniti rezultate Deksametazona. „S obzirom na malo, ali značajno smanjenje stope smrtnosti korišćenjem steroida, najbolji lek za suzbijanje virusa Kovid 19 ipak ostaje - vakcina“, sumira prof. dr. Klemens Ventner.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android