„Romi su višereligijski narod i njihova vera i verovanja su različita i u mnogome zavise od podneblja na kome su nastanjeni. Najveći broj Roma veruje u Boga i izuzetno poštuju pravila svoje vere. Međutim, veliki broj Roma, naročito u prošlosti, pridavali su veliki značaj sujeverju. Verovali su i u razne mitove, sudbinu, imali su svoje viđenje stvari na različite događaje. Danas tek po neki Rom ili Romkinja veruju u zle sile i mitove”, kaže Aleksandar Nedeljković (41) novinar iz Ćuprije u razgoovoru za DW.

Bez obzira na versku pripadnost Romi  proslavljaju Erdelezi (Đurđevdan). Praznik obeležavaju u prvoj nedelji maja pre Uskrsa. Prema verovanju tetkica Bibija (Bibijaka) je jedne noći uspela da spase veliki broj romske dece od teške bolesti i sigurne smrti. U znak zahvalnosti što su deca ostala živa, romski narod odlučio je da proslavi taj dan.

pročitajte još: Kad si u braku s nekim ko nije naš

Vasilica je zimski praznik, slavi se 14. januara uz obavezno žrtvovanje neparnog broja pernate živine koja se kasnije deli komšijama i rođacima u čast Vasilice koja je zahvaljujući perju gusaka, kokošaka i ćuraka uspela da sačuva decu od smrzavanja.

U Vojvodini: pravoslavci, katolici, evanđeilsti

„Romi veoma drže do tradicije i poštovanja običaja”, za DW priča Ivan Nikolić (28), diplomirani sociolog iz Novog Sada.

„Sociološki, ima mnogo definicija razlikovanja vere od religije. Vera predstavlja nešto lično, duhovno i spiritualno. Religija podrazumeva postojanje zajednice. Religija pretpostavlja spoljašnju praksu a vera unutrašnju emociju. Po veroispovesti sam pravoslavac slavim slavu Đurđevdan. Obeležavam u krugu porodice. Tri – četiri dana pre slave pozovemo sveštenika, da osveti i okadi kuću i očita molitvu. Ujutru baka u polju ubere svežu prolećnu koprivu i "šiba nas” radi dobrog zdravlja tokom cele godine. Od svežeg poljskog cveća napravim venac, kao znak da moja porodica slavi slavu i kačim ga na kapiju kuće. Kasnije, pomažem mami i baki da skuvaju ručak, umese slavski kolač i koljivo. Kao slavljenik i domaćin, odem u crkvu kako bi sveštenik osvetio kolač i koljivo. Za vreme ručka dolaze gosti”, izdvojio je Ivan Nikolić u razgovoru za DW.

Ladislav Balaž iz Sombora je propovednik u evanđelističkoj pentakonstalnoj crkvi. U razgovoru za DW podseća da su Romi došli sa severa Indije.

„Romi su se nastalili po celom svetu, primili su religiju u državama u kojima su se zaustavljali – neki su uzeli pravoslavnu veru, neki katoličku a neki Romi su muslimani. Vera je izbor između onoga što ljudi govore i biblije", izdvojio je Balaž za DW.

Klaudia Kurina (46) je koordinatorka za inkluziju Roma u Subotici. Za DW kaže da su ona i njena porodica katoličke su vere i da ih u užem sastavu ima 22 člana.

„Pre Božica desetak dana u velikim smo pripremama. Mi žene kuvamo i pečemo do Božića. Na Badnje veče se nalazimo po dogovoru kod jednog člana porodice. Večeramo slušamo muziku, veselimo se. Pre ponoći idemo.kućii, da bi žene postavile sto za dan Božića. Ujutro nam dolaze samo muškarci u kuću da ženama čestitaju Božić. Mi ih očekujemo sa muzikom. Ponudimo sve što je na stolu. Kasnije delimo novogodišnje paketiće i veselimo se sve dok se lepo osećamo”, ispričala je Klaudia za DW.

U Preševskoj dolini - muslimani

Šukrija Demirović (40) iz Bujanovca otac je troje dece a po zanimanju je vaspitač. Prema procenama nevladinog sektora u Bujanovcu živi oko 10.000 Roma. Većina njih se izjašnjavaju kao pripadnici muslimanske veroispovesti. Ali to nije oduvek bilo tako.

pročitajte još: Romi u Evropi

„Romi iz Bujanovca ne slave Bozić, Vasilicu, Đurđevdan poslednjih 15-20 godina. Sada obeležavaju Bajram. Svi muslimani za vreme Bajrama moraju biti lepo odeveni i mirišljavi. Obično se oblači odeća bele boje. Kada svane jutro vernici muškog pola odlaze na sabah namaz u džamiju. Takođe, kuća treba da je čista, a muškarci obilaze svoju porodicu, prijatelje i groblja, dok žene ostaju kod kuće”, kaže Šukrija Demirović za DW.

„Jedinstvena religija Roma ne postoji”, za DW kaže i prof. dr Dragan Todorović, sociolog.

„Istraživanje romske religijske kulture značajno je zbog toga što je važan segment jedinstvene romske kulture, ali i zato što je emancipacija u religijskom polju, pored socio-ekonomske i političke, bitan preduslov sveukupne emancipacije romskog naroda”, izdvojio je Todorović za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.