„Mi smo sa tih 100.000 sasvim zadovoljni, kada, na primer, pogledate izbore pri radničkoj komori u Austriji, i tamo samo jedna desetina radnika bira članove upravnog odbora i donosi važnije odluke“, komentariše rezultate popisa Anas Šakfeh, trenutno predsednik Islamske zajednice u Austriji. Od tih 100.000, koji su o svojoj identifikaciji sa načelima Islamske zajednice mogli da se izjasni pri lokalnim matičnim udruženjima, samo je, međutim, njih 30.000 bilo spremno da plati godišnju članarinu od 40 evra, kojom se stiče pravo glasa na predstojećim izborima. „Ta brojka je, istina, mogla da bude veća, mada smatramo da smo učinili sve što je bilo u našoj moći da objasnimo o čemu se radi i informišemo o važnosti tog procesa“, kaže Šakfeh.

Na predstojećim izborima, koji se tumače kao izvesna demokratizacija struktura unutar Islamske zajednice u Austriji, biraće se predsednici lokalnih udruženja, pokrajinski izaslanici, kao i upravni odbor zajednice na saveznom nivou i njen novi predsjednik. Oni će u pregovorima sa državnim institucijama donositi odluke o svim javno-pravnim pitanjima koja se tiču Islamske zajednice, poput veronauke u školama ili obrazovanja imama na državnim fakultetima. Austrijska ministarstva obrazovanja i unutrašnjih poslova, već su se u nekoliko navrata izjasnila da njihovi sagovornici vezano za ta pitanja mogu da budu samo demokratski izabrani predstavnici Islamske zajednice, a nikako pojedinačni predstavnici lokalnih nacionalnih udruženja.

Kako, međutim, Islamska zajednica sada zastupa svega jednu petinu muslimana u zemlji, legitimno je pitanje u kojoj se meri ona zaista može nazvati krovnom organizacijom svih muslimana u Austriji, kaže Rihard Poc, profesor za religijsko pravo na bečkom univerzitetu i dugogodišnji savetnik Islamske zajednice u Austriji. Ukoliko Islamska zajednica zaista želi da se etablira kao krovna organizacija svih muslimana u zemlji, pred njenim predstavnicima je još puno posla, kaže Poc.

„Još je, međutim, nejasno koliko od tih 400.000 muslimana koji se nisu registrovali, Islamsku zajednicu ne želi da prizna kao svoje predstavnike, a koliko ih jednostavno nije bilo dovoljno informisano o procesu koji je u toku. Takođe bi bilo poželjno saznati koliko ih ima samo određenu islamsku pozadinu, a nisu vernici, kao i u kojoj meri se, shodno tome, može govoriti o izvesnoj sekularizaciji muslimana u Austriji. U tom slučaju Islamska zajednica bi zaista bila krovna organizacija, ali bi to značilo da u Austriji živi manje muslimana nego što je pretpostavljano“, kaže Poc.

Portparolka Islamske zajednice Amina Baghajati navodi, međutim, da je broj onih čiji su verski stavovi oprečni onima u Islamskoj zajednici veoma mali. „Radi se o svega dva udruženja koja ne žele da prihvate tumačenje islama kakvo zastupamo mi u Islamskoj zajednici. To je dakle svega 50-ak ljudi čiji bi se stavovi, ako tako hoćete, mogli nazvati radikalnijima“, navodi Amina Baghajati.

Što se tiče ostalih 400.000, oni su dakle ili neinformisani, ili jednostavno ne žele da budu članovi bilo koje verske zajednice, odnosno, ne žele da plate godišnju članarinu od 40 evra.

Mirsada Hasić, poreklom iz Zenice, smatra da grupisanje po verskim zajednicama nije u duhu vremena u kojem živimo. „Ako se već identifikujem sa nekom grupom građana u Austriji, onda je to ta neka grupa Bosanaca i Hercegovaca. Vera je, smatram, privatna stvar, i tima se čovek, ako želi, može baviti kod kuće. Mislim da verske zajednice jednostavno ne bi trebalo da imaju društvenu funkciju koju su imale pre nekoliko vekova. Danas imamo ustave i zakone i takva vrsta autoriteta je, smatram, dovoljna“, objašnjava Mirsada Hasić.

Drugačijeg mišljenja je Halid Buzar, student na ekonomskom fakultetu, koji je, mimo registracije, plaćanjem članarine takođe dobio pravo glasa na predstojećim izborima. „Od procesa koji je u toku i od izbora, tj. od novog upravnog odbora, očekujem da će raditi na poboljšanju interne komunikacije u zajednici. Konkretno mislim na komunikaciju između, recimo turskih, arapskih i udruženja iz BiH. Oni se često ne slažu po nekim verskim pitanjima, a najpre oni moraju da usklade stavove. Tek tada zajednica može bolje da nastupa u javnosti i tek tada će imati simpatije i biće poštovana“, kaže taj student.

Što se tiče zajedničkog stava, Halid Buzar, čiji su roditelji poreklom iz Sarajeva, ali koji za sebe kaže da je Austrijanac, i koji ovaj intervju daje na nemačkom jeziku, kaže da očekuje modernu liniju koja je prilagođena životu u jednoj zapadnoevropskoj zemlji.

Izbori za predsednike lokalnih udruženja, članove upravnog odbora i novog predsednika Islamske zajednice najpre će biti održani u Beču, 15. maja. Nakon toga uslediće i izbori u ostalim austrijskim saveznim zemljama.

Autor: Emir Numanović, Beč

Odgovorni urednik: Ivan Đerković