Ponedeljak od pre nekoliko nedelja za Dijanu je bio kao i svaki drugi dan. Potpuno uobičajeni stres na fakultetu u vreme korone, sa onlajn-predavanjima do 16 časova. Ali, od početka januara za tu 21-godišnju studentkinju političkih nauka nešto se promenilo. Prvi dan u nedelji je, naime, tradicionalno dan protesta protivnika korona-mera u Nemačkoj, a Dijana je sada jedna od onih koji se suprotstavljaju tim tzv. „šetačima".

„Pre nekoliko nedelja rekla bih da su mi ti protesti tužni. Sada sam samo ljuta", kaže Dijana. „Ti 'šetači' sebe opisuju kao bespomoćne, očajne i normalne građane, ali među njima ima i desnih ekstremista. I niko ne može da mi kaže da ne znaju s kim hodaju", kaže Dijana.

Onaj ko želi da stekne osećaj koliko je dubok raskol u nemačkom društvu tokom pandemijie, trebalo bi da ode u centar nekog nemačkog grada poput Bona u ponedeljak uveče. Kad padne mrak, trg ispred impozantne stare gradske većnice podeljen je kao između dve grupe navijača pre početka utakmice.

Glasna manjina protiv tihe većine

S jedne strane su ljudi koji demonstriraju protiv korona-mera koje preduzimaju političari i koji često ne beže od toga da marširaju zajedno s desničarima, ideolozima teorija zavere i radikalnim protivnicima vakcinacije. S druge je kontra-pokret, koji ne želi da odustane bez borbe. Između te dve grupe, gotovo kao sudija, nalaze se jake policijske snage.

U Nemačkoj su tri od četiri osobe vakcinisane (74.3 odsto s dve doze), a većina stanovništva podržava mere savezne vlade, uprkos sve većim kritikama. Ali, kada dođete na trg Marktplac u Bonu, mogli bi da vam se učini da je odnos upravo suprotan: „šetači" su očigledno to u većini.

Dijana, koja je samo jedan semestar mogla da studira tako što je prisustvovala predavanjima na fakultetu, nije baš iznenađena: „Jednostavno je lakše mobilisati ljude strahom i stvaranjem neprijateljske slike poput 'onih tamo gore političara', nego solidarnošću i komplikovanom naukom. A mnogi ne dolaze na kontrademonstracije i zbog straha od zaraze. Bučna manjina koja se pojavljuje na tim šetnjama misli da su većina i pokušava da podeli društvo", kaže Dijana.

Bezazlen protest s ljutitim parolama

Oko hiljadu demonstranata ponovno se okupilo i ovog ponedeljka uveče, protivnici korona-mera šetali su centrom Bona i na kraju imali završni skup na livadi parka Hofgarten. To je šarolika mešavina mladih i starih, ljudi s maskama i bez njih, „šetača" koji su sami i porodica sa decom na ramenima i psom na uzici.

Iz zvučnika odjekuje pesma „Sloboda" (Freiheit) Mariusa Miler-Vesternhagena, himna mira Džona Lenona (Give Peace a Chance), ali i karnevalska muzika. Protest bi bio potpuno bezazlen da nije bilo žutih zastavica s natpisom „Obavezno vakcinisanje – ne hvala", kao i gotovo kolektivnog ustezanja okupljenih da novinarima daju neku izjavu. A tu su i slogani koji se ljutito i složno skandiraju: „Mir, sloboda, samoodređenje!" Ili: „Otpor – za slobodnu zemlju!"

Ervin je već nekoliko meseci u penziji i jedan je od bonskih „šetača" od samog početka. U skladu s propisima nosi masku i kaže da je vakcinisan. Pa šta onda navodi tog penzionera da izlazi na ulicu svakog ponedeljka?

„Ne poričem postojanje virusa, moja glavna briga je da se spreči uvođenje obavezne vakcinacije. Bilo bi to masivno zadiranje u lična prava. Osim toga, u poređenju sa susednim zemljama, mi imamo neke od najstrožih korona-mera, koje su besmislene i paradoksalne", kaže Ervin.

Paradoksalno je međutim i to da da mnoga ograničenja više ne bi postojala klada bi svi demonstranti bili vakcinisani. Nemački političari nerado povlače mnoge mere upravo zbog niskog procenta vakcinisanih u zemlji. Rezultat je sledeći: „šetači" sa zavišću gledaju na Dansku i Veliku Britaniju koje su se velikodušno otvorile zahvaljujući visokoj procepljenosti.

Bez obaveznog vakcinisanja

Često se spominje ime Karla Lauterbaha. Ministar zdravlja mora da se uzdrži od uvođenja obaveznog vakcinisanja kako bi održao jedinstvo u društvu. Glasovi iz domova za negu starijih i bolnica već su pokazali da obavezna vakcinacija nema smisla zbog nedostatka osoblja.

Ervin odbacuje optužbu da protestuje zajedno s desničarima, što više puta dobacuju levičarski kontrademonstranati („Bez nacista, bilo bi vas samo troje!") Ervin kaže: „Ja se ograđujem od desničarskih organizacija koje pokušavaju da sa nama manipulišu. Ovo je protest običnih, čestitih građana."

Džesika Rozental u to ne veruje. Pre deset godina preselila se u Bon zbog fakulteta, a kasnije je tu radila kao učiteljica u srednjoj školi i bila kandidatkinja SPD na saveznim izborima. Rozental, koja je poslednjih godinu dana i predsednica omladinske organizacije SPD, poznaje grad i njegove građane kao svoj džep.

„Nivo adrenalina mi poprilično poraste kada vidim ove proteste. To je pomak udesno, s teorijama zavere koji su između ostalog i antisemitske", kaže ona dok posmatra trg u Bonu. „Pokušavaju da to učine normalnim. Ljudi ne žele da prihvataju državu kao autoritet, a takav stav je snažno ukorenjen u desničarskim idejama", tvrdi Rozental.

Ona je upravo održala govor grupi kontrademonstranta. U Bonu se sada svake nedelje smenjuju Zeleni, Levica i SPD – ovog ponedeljka na redu su bile Socijaldemokrate. To je pokušaj da se „šetačima" ne prepusti teren u gradu od 330.000 stanovnika sa „zelenom" gradonačelnicom i gde je desno-populistička Alternativa za Nemačku na prošlim saveznim izborima osvojila samo 4,2 odsto glasova.

„Agresivnost je već drastično porasla", kaže Rozental. „Mnogi, verujem, više i ne mogu da se vrate. Ali potrebno je da se većina jasno usprotivi, to je ono za šta se zalažem. Moramo jasno da damo do znanja da takvom nečemu u Nemačkoj nema mesta. Videli smo kuda to vodi", kaže Džesika Rozental iz SPD-a.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.