Sirija je trenutno podeljena na četiri različita područja. Najveći deo zemlje – oko 60 procenata – kontroliše režim predsednika Bašara al-Asada. Mali deo na severozapadu pod kontrolom je radikalno-islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam. Severno od toga, Turska kontroliše dva dela koja se direktno graniče sa njenom državnom teritorijom. Severozapad je pretežno pod vlašću kurdskih snaga.

Nijedna od ovih regija nije bezbedna, naglašava politikolog Andre Bank iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA), koji je zajedno sa stručnjakom za Bliski istok, Ronjom Heršner, autor nedavno objavljene studije o bezbednosnoj situaciji u Siriji.

 „Po mom mišljenju, ne bi smelo da se deportuje ni u jednu od četiri regije zemlje", izjavio je Bank za DW. Isto mišljenje deli i Karsten Viland, stručnjak za Bliski istok: „Na pitanje da li je Sirija bezbedna zemlja, definitivno bih odgovorio 'ne' – i to imajući u vidu sve četiri regije."

Asadov režim „jedan od najrepresivnijih na svetu"

U delu zemlje pod Asadovom kontrolom živi oko 9,6 miliona ljudi, navodi studija. Asadov režim, prema studiji, „jedan od najrepresivnijih režima na svetu", i dalje u velikoj meri praktikuje prisilne otmice, vojne procese i torturu.

Režim takođe odbija da se izjasni o sudbini više od 125.000 zatvorenika.

Poznati su slučajevi deportovanih Sirijaca iz Libana koji su nestali bez traga nakon prelaska granice sa Sirijom, kaže politički savetnik Karsten Viland za DW. „Verovatno su ih uhapsile tajne službe, gde su verovatno mučeni ili čak ubijeni. Zabeležen je veliki broj slučajeva takvih nestanaka".

Takođe, činjenica da mnoge izbeglice radije žive u teškim uslovima u kampovima u Libanu ili Jordanu nego da se vrate u domovinu, pokazuje šta očekuju u slučaju povratka: „Oni strahuju za sopstveni život," kaže Viland.

Idlib - radikalni islamisti i ruski vazdušni napadi

Situacija u Idlibu, na severozapadu Sirije, nije mnogo bolja. U regiji pod kontrolom radikalno-islamističke organizacije Hajat Tahrir al-Šam živi oko tri miliona ljudi – 1,7 miliona njih su interno raseljena lica. Gotovo svi zavise od pomoći UN. Preko 80 procenata stanovnika nema adekvatan pristup pitkoj vodi i sanitarnim uslovima, navodi se u studiji Banka i Heršnerove.

Pored toga, južni i istočni delovi regije su često meta ruskih vazdušnih napada. Moskva dugo podržava Asadov režim, a ti napadi su se pojačali od početka rata u Gazi Od oktobra do decembra 2023. oko 160.000 ljudi je raseljeno unutar severozapada Sirije, često po drugi ili treći put, kaže se u studiji.

Tome se dodaje autoritarna vladavina džihadista iz okruženja Al Kaide, kaže poznavalac Sirije, Karsten Viland. Iako su radikalni islamisti delimično ublažili svoju ideologiju, i dalje im je cilj kontrola, posebno žena čija su prava strogo ograničena. „Suprotstavljanje je opasno po život."

„Ratni zločini" pod turskom kontrolom

U području koje kontroliše Turska na severoistoku živi oko 2,1 milion ljudi – uključujući sirijske izbeglice deportovane iz Turske – i tamo nije bezbedno. Hjuman rajts voč je dokumentovala brojne napade takozvane Sirijske nacionalne armije (koja je protiv Asada), kao i zvanične turske vojske s kojom sarađuje.

Represije i u kurdskom području

Ni u ugavnom autonomnoj severoistočnoj Siriji, pod upravom kurdske partije Demokratske unije (PYD), ne vlada potpuna bezbednost. Jedinice narodne odbrane (PYG), koje su povezane sa PYD-om i Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja je u Nemačkoj zabranejna, ranije su se borile protiv "Islamske države" (IS).

Trenutno su Jedinice narodne odbrane uključene u oružane sukobe, između ostalog, sa turskom vojskom i snagama lojalnim Iranu. Osim toga, kurdske i arapske grupe u regionu međusobno se bore za moć i uticaj.

Sve ovo je podstaklo vladajuće snage u tom regionu da pojačaju represije nad političkim protivnicima, navodi se u studiji koju su napisali Bank i Heršnerova. Oni se suočavaju sa optužbama za prinudne regrutacije, vansudska ubistva, proizvoljna hapšenja i torturu u zatvorima.