Na izborima u Nemačkoj mogu da glasaju samo oni koji su upisani u birački spisak. Prema Saveznom izbornom zakonu, pravo glasa imaju svi Nemci koji su na dan izbora navršili 18 godina, najmanje tri meseca žive u SR Nemačkoj i nisu po nalogu suda isključeni iz biračkog prava.

U Nemačkoj živi 83,1 milion ljudi. Prema proceni Saveznog zavoda za statistiku, na izborima 26. septembra pravo glasa ima oko 60,4 miliona ljudi – oko 31,2 miliona žena i 29,2 miliona muškaraca.

To znači da skoro 20 miliona ljudi u Nemačkoj nema pravo glasa – među njima i oko deset miliona punoletnih stranaca.

Demokratija znači „vladavina naroda“ i pravo glasa je jedna od njenih glavnih karakteristika. Ali, šta znači kada čak 14 odsto odraslih – četiri odsto više nego na poslednjim saveznim izborima – nema pravo glasa?

Evo pregleda grupa ljudi koji ne mogu da glasaju, ili im je to pravo otežano.

Stariji maloletnici

Iako postoje redovne inicijative za sniženje glasačke dobi na 16 godina, punoletstvo se zajedno sa državljanstvom i dalje smatra odlučujućim preduslovom za pristup izborima za Bundestag. Trenutno ima više od 1,5 miliona nemačkih državljana u dobi od 16 do 18 godina.

Nekoliko saveznih pokrajina već je otvorilo lokalne izbore za ovu starosnu grupu. Za sada na pokrajinskim izborima stariji maloletnici mogu da glasaju u Brandenburgu, Bremenu, Hamburgu i Šlezvig Holštajnu – ali ne mogu da se na njima kandiduju i budu birani.

Nemci u inostranstvu

Nemački državljani u inostranstvu koji nisu registrovani u Nemačkoj nazivaju se zvanično „Nemci u inostranstvu“. Ne postoje pouzdane statistike koliko ih ima. Po nekim starijim procenama OECD reč je o nešto više od milion Nemaca.

Ta grupa ima ograničeno pravo glasa. Uslov je da su u Nemačkoj posle navršenih 14 godina živeli najmanje tri uzastopna meseca i da od tog boravaka nije prošlo više od 25 godina.

Nemci u inostranstvu imaju pravo glasa i ako su iz drugih razloga „stekli lično i neposredno poznavanje političke situacije u Saveznoj Republici Nemačkoj i ako ona utiče na njih“. To se, na primer, odnosi na penzionere sa nemačkim državljanstvom koji imaju kuću ili stan u Nemačkoj, a nisu (i ne moraju biti) zvanično prijavljeni.

Međutim, ova grupa nije zvanično upisana u birački spisak. Ako Nemci u inostranstvu žele da glasaju na saveznim izborima, moraju svaki put pre izbora da podnesu pismenu prijavu za upis u birački spisak nadležne opštine.

Za ove savezne izbore se do sada prijavilo nešto više  24.000 „Nemaca u inostranstvu“.

Nemci koji privremeno borave u inostranstvu, na radu, studijama ili dužem odmoru, i još uvek su registrovani u Nemačkoj, automatski su upisani u birački spisak i mogu glasati poštom. Procenjuje se da to radi oko dva miliona Nemaca.

A beskućnici?

Nemački državljani bez prebivališta imaju pravo glasa, ali, pošto nemaju adresu – nisu u biračkom spisku.

Oni moraju se potrude se budu upisani u birački spisak, ali ne moraju lično da se pojavljuju u kancelariji. Posebna prijava je potrebna za glasanje putem pošte. Socijalne službe i institucije za podršku beskućnicima mogu da podnesu kolektivne prijave za više osoba istovremeno.

Nepoznato je koliko je takvih ljudi.

Kome se može uskratiti pravo glasa?

Nemački državljani mogu biti lišeni prava glasa samo sudskom presudom i to samo na određeno vreme, „dve do najviše pet godina“.

To se, na primer, odnosi na osobe koje je osuđene na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili najmanje godinu dana za krivična dela „spremanje napadačkog rata i veleizdaje“, „izdaju i odavanje državnih tajni“, „opstrukciju izbora i falsifikovanje izbornih dokumenata“ ili „podmićivanje poslanika“.

Stranci u Nemačkoj

Strani državljani nemaju pravo glasa na saveznim i pokrajniskim izborima ili referendumima u Nemačkoj. Državljani članica EU mogu da glasaju na lokalnim izborima.

Krajem prošle godine u Nemačkoj je registrovano oko 11,4 miliona ljudi sa stranim državljanstvom ili bez državljanstva. Punoletnih je oko deset miliona.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.