Kada je 1977. godine Vudi Alen kao režiser snimio svoj sedmi film, taj Njujorčanin je već bio poznat kao genijalan klovn i anarhistički zabavljač na binama i pred filmskim kamerama. Ali film „Eni Hol“ bio je drugačiji. Tim filmom Vudi Alen se ponovo pronašao. Svojim protagonistima dao je dubinu i mnogo psihologije. Istovremeno, ostali su veoma smešni.

Već dve godine kasnije usledilo je novo remek-delo: „Menhetn“ je za mnoge do danas najbolji film Vudija Alena. U romantičnoj komediji, koja je inače jedan od najlepših njujorških filmova, pored režisera i glavnog glumca Vudija Alena briljira i njegova tadašnja životna partnerka Dajana Kiton i mlada Meril Strip.

U narednom filmu Vudi Alen je dokumentovao svoju prvu umetničku krizu. Alen, u stvarnom životu ozbiljan čovek, tada sebe nije prevashodno video kao komičara. Jedan od njegovoih najvećih uzora bio je Šveđanin Ingmar Bergman. „Sećanja na zvezdanu prašinu“ je dokument te filmske krize identiteta. Naravno i u njemu je bilo smeha, baš kao i za Mari-Kristin Baro.

1983. godine filmski svet je zapanjio filmom „Zelig“, koji je pun filmsih i pripovedačkih iznenađenja. Ovde Alen u Njujorku dvadesetih godina glumi Leonarda Zeliga, slabog i bespomoćnog karaktera, koji se prilagođava svom okruženju – duševno, ali i fizički. Divno delo o oportunizmu. Pored Vudija Alena je njegova nova životna partnerka Mija Farou.

Mija Farou blistala je i u jednoj od najlepših uloga u svojoj karijeri kao mlada konobarica Sesilija u filmu „Purpurna ruža Kaira“. Sesilija je nezadovoljna i traži smisao u svetu filma. Prilikom jedne od bezbroj poseta bioskopu, jednoga dana zaista sreće svoje heroje. Glumci iz filmova ulaze u njen život. Fenomenalna filmska-folozofija.

U filmu „Hana i njene sestre“ najviše se približio svom cilju filmova sa filozofskom dubinom i intelektualnom zrelošću. Taj film je odličan primer za to kako Vudi Alen inscenira ženske uloge. Pored Mije Farou blistaju i Barbara Herši, Kari Fišer, Dajana Visti i Morin O´ Salivan. Tu je i Majkl Kejn, a Alen igra sporednu ulogu.

Omaž radiju kao mediju bio je 1987. film „Dani radija“. Vudi Alen predstavlja jednu jevrejsku njujoršku porodicu iz četvrti Kvins, koja se tridesetih i četrdesetih godina redovno okupljala oko radio uređaja. Sportski prenosi, vesti, zabavne emisije i muzika bili su deo svakodnevice. Ljupki, lagani i duhoviti osvrt na prošlo vreme.

Talenat Vudija Alena u spajanju drame i komedije vidljiv je u filmu „Zločini i prestupi“ iz 1990 godine. I ovde se prepliću različite priče i karakteri u nizu komičnih i romantičnih momenata. Kao i uvek kod Alena: odlični glumci koji od filma prave pravu poslasticu.

Nakon nekoliko slabijih filmova kod kojih su gledaoci imali utisak da se Alen samo ponavlja, režiser je pre deset godina ponovo iznenadio filmski svet. „Završni udarac“ je briljantno insceniran krimi-film. A mladoj Skarlet Džohanson, Alen otvara šansu za svetsku karijeru.

U novije vreme Alen je najviše snimao u Evropi. Iz te faze možda je najuspešnije ostvarenje „Ljubav u Barseloni“. I u tom filmu Alen je mogao da se osloni na izuzetni glumački ansambl: pored Skarlet Džohanson igraju još Penelope Kruz i Havijer Bardem. Za mnoge glumce u međuvremenu je čast da mogu da se pojave u nekom od filmova Vudija Alena.