Nekadašnji benediktinski manastir Vajenštefan danas leži na jednom zelenom brežuljku i već odavno je deo grada Minhena. Istorija nekada svetog mesta seže sve do godine 725. kada je, prema učenju, biskup Korbinian ovde zabio svoj štap u zemlju iz koje je potekla voda. Nekoliko vekova kasnije, 1040. godine žitelje benediktinskog manastira je ovaj izvor podstakao na zanimljivu ideju koja i dan danas donosi novac. To je početak pivare Vajenštefan, koja važi za najstariju pivaru na svetu koja već gotovo deset vekova proizvodi napitak od slada, hmelja i izvorske vode.

Voda, hmelj, ječmeni slad i - ništa više

U međuvremenu se ovde nalaze i zgrade Tehničkog univerziteta. Mladi pivar Maks Ajhštet ovde studira pivarstvo a u slobodno vreme vodi turiste po najstarijoj očuvanoj pivari na svetu. "Glasine po kojima su pivari nekad u pivo stavljali svašta, pa čak i otrovni kužnjak i velebilje, postoje i dan danas", kaže Maks i potom užurbano brani svoju struku: "Činjenica je da su se nakon nekoliko loših žetvi pšenice, od koje se do tada pravilo pivo, pivari okrenuli ječmu koji je do tada služio kao stočna hrana."

Voda, hmelj i ječmeni slad: to su sastojci od kojih se i dan danas u Bavarskoj proizvodi pivo. I ništa drugo ne sme da uđe u sveti bavarski napitak. I Bavarci su na tu činjenicu vrlo ponosni. Jer jedino se, kako objašnjava Maks posetiocima iz drugih delova Nemačke koji su takođe ponosni na svoja piva, pivare u Bavarskoj striktno drže tzv. Obaveze o čistoći piva iz 1516. godine. A Pivare u Minhenu, kako ponosno obašnjava Maks Ajhštet se te obaveze pridržavaju još duže, od 1487.

Pšenično pivo za stanovnike Mediterana

I u pivari Vajenštefan se pridržavaju liste sastojaka za pivo. Ipak način pripreme i distribucije se uveliko promenio. Već tridesetak godina su posude za ukomljavanje od nerđajućeg čelika a ne od optički atraktivnijeg bakra. Ove posude su korodirale što je pivu ponekad davalo dodatnu notu kako u boji tako i u ukusu. U poslednjoj fazi se pivu dodaje hmelj.

U Vajenštefanu su posebno, kako kaže Frank Pajfer, docent na katedri za pivarstvo, ponosni na bogatu istoriju proizvodnje pšeničnog piva. Njihovo pivo Vitus prošle je godine proglašeno najboljim pivom na svetu a ove godine je proglašeno najboljim pivom u kategoriji pšeničnog piva. Pajfer napominje da se pšenično pivo posebno dobro prodaje u zemljama gde su stanovnici uvek dobro raspoloženi, poput mediteranskih zemalja. Godišnje se u pivari Vajenštefan proizvede 32.000 hektolitara piva - više od polovine se izvozi.

Napitak koji povezuje

Pivo je, s marketinške strane, gotovo idealan proizvod i to bez obzira na kulturnu pozadinu. "Pivo prolazi tako dobro jer seže do svih socijalnih i kulturnih slojeva. Pivo zbližava one koji ga konzumiraju", kaže minhenski etnolog Simone Eger. Pivo posebno u Bavarskoj igra važnu ulogu u komunikaciji. Treba samo imati na umu mnogobrojne ogromne pivnice i vrtove pivnica kao mesta susreta. "Ne treba zaboraviti ni najveći narodno slavlje na svetu Oktoberfest gde dolaze ljudi sa svih krajeva sveta kako bi se družili i pili pivo", zaključuje Eger.

Otuda nimalo ne čudi da je bavarsko pivo popularno ne samo u čitavom svetu nego i u ostatku Nemačke koji inače neretko sumnjičavo odmerava sve što dolazi iz "Slobodne Zemlje Bavarske", kako glasi zvanični naziv te savezne pokrajine.

Autori: Johana Šmeler / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović