1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
DruštvoNemačka

Desničarsko nasilje u školama: počinioci iz komšiluka

12. maj 2023.

Rasizam ostaje realnost u Nemačkoj. Svakog dana petoro ljudi su žrtve desničarskih napada. Međutim, posebno zabrinjava porast nasilja među mladima.

Maks Teske i Laura Nikl demonstriraju protiv desničarskog ekstremizma u školama
Maks Teske i Laura Nikl demonstriraju protiv desničarskog ekstremizma u školamaFoto: Patrick Pleul/dpa/picture alliance

Sa šarenim zastavama i transparentima koje su sami oslikali, marširali su ispred školske uprave u Kotbusu. U saveznoj pokrajini Brandenburg, na krajnjem istoku Nemačke, oko 150 učenika, nastavnika i roditelja demonstriralo je u utorak 9. maja protiv desničarskog nasilja. „Pitanje rasizma, seksizma i homofobije u školama pogađa sve nas“, rekao je demonstrantima nastavnik Maks Teske. „To je pretnja za čitavo društvo.“

Teske i njegova koleginica Laura Nikel krajem aprila su svojim pismom privukli veliku pažnju nemačke javnosti. U njemu su izveštavali o desničarskoj ekstremističkoj muzici na nastavi, kukastim krstovima na inventaru škole i uvredama u hodnicima.

„Nekolicina stranih i tolerantnih učenika u našoj školi suočena je s izopštavanjem, maltretiranjem i pretnjama nasiljem“, napisali su nastavnici jedne osnovne i srednje škole u blizini Kotbusa. Zato, kažu, ne žele više da ćute i zahtevaju više socijalnih radnika, više kurseva za obuku nastavnika i više projekata za promovisanje demokratije u školama.

-pročitaje još: Istok Nemačke: desničari sve jači

Više od 500 mladih žrtve desničarskog nasilja

„Nažalost, to nisu izolovani slučajevi, već samo vrh ledenog brega“, kaže za DW Hajke Klefner. Ona je generalna direktorka Udruženja savetovališta za žrtve desničarskog, rasističkog i antisemitskog nasilja. „Broj dece i mladih koji su postali žrtve antisemitskih i rasističkih napada u 2022. godine se udvostručio. Centri za pomoć žrtvama nasilja beleže više od 520 slučajeva u kojima su deca i mladi bili fizički povređeni.“

Ukupan broj slučajeva po godinama može se pratiti i u statistikama.

Ukupno je registrovana 2.871 žrtva. Od toga je skoro 2.100 dece i mladih koji su bili žrtve desničarskih, rasističkih i antisemitskih napada – oko 700 više nego prethodne godine. Porast politički motivisanih slučajeva nasilja, što se može videti i u aktuelnoj policijskoj statistici, obuhvata ne samo fizičke napade, već i krivična dela kao što su uvrede.

-pročitajte još: Koliko su opasni „Građani Rajha“?

Strah od sledećeg napada

To je „samo isečak iz zaista dramatične stvarnosti“, kaže Klefner. U stvarnosti, broj napada je verovatno mnogo veći. „Znamo za previše slučajeva u kojima žrtve kažu da se plaše da o tome govore u javnosti, jer počinioci žive u komšiluku. Plaše se i da će biti optuženi da su sami za to krivi.

Napadi te vrste često imaju dugoročne posledice po žrtve, kaže Klefner. Kao primer navodi osmogodišnjeg dečaka kojeg je jedan 71-godišnjak u februaru 2022. na rasnoj osnovi vređao, gurao i šutirao na bazenu u Tiringiji. „Dete je zbog tog napada i dalje veoma uznemireno, veoma uplašeno i na terapiji. Porodica s pravom strahuje da više nije bezbedna. „Kažu: ’Ne znamo kada ćemo sresti sledećeg muškarca ili ženu koji će nas iz rasističkih razloga vređati, diskriminisati ili čak fizički povrediti’.“

Pretnje u letnjem kampu

U Hajdezeu, nedaleko od Berlina, policija je protekle nedelje 7. maja uspela da spreči da uvrede i pretnje prerastu u telesne povrede. Odeljenje jedne berlinske škole, uglavnom migracionog porekla, pripremalo se u jednom kampu za ispit iz matematike. Kako se navodi, nekoliko mladih u nedelju uveče rasistički je vređalo učenike desetog razreda i pretilo im nasiljem. Pod zaštitom policije, đaci i njihovi nastavnici napustili su kamp.

U ovom kampu u Brandenburgu napadnuti su učenici jedne berlinske školeFoto: Kai Horstmann/IMAGO

„Zaista je važan signal to što je taj razred smogao hrabrosti da podeli iskustva koja je imao s desničarskim pretnjama, desničarskim nasiljem i rasizmom“, kaže Hajke Klefner iz Udruženja savetovališta za žrtve. „To je jedini način da se nešto zaista promeni.“

-pročitajte još: Nemački paradoks: manje desničarskih stavova, više ksenofobije

Dozvola boravka za žrtve desničarskog nasilja?

Klefner poziva nemačku ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer da obezbedi dozvolu boravka za one koji su pogođeni rasističkim i antisemitskim nasiljem. „To humanitarno pravo na ostanak omogućilo bi da oni koji su napadnuti budu dostupni kao svedoci tokom celog trajanja krivičnog postupka. I to bi bio jasan signal da je pravna država na strani onih koji su napadnuti.“ Stranka Levice je 2021. godine u parlamentu predstavila odgovarajući nacrt zakona, ali nije dobila podršku većine.

Nemačka: Pooštravanje Zakona o oružju?

01:52

This browser does not support the video element.

Ministarka unutrašnjih poslova Fezer ocenila je da je incident u kampu „grozan“. „Takođe je bilo užasno to što su morali da popuste oni koji su napadnuti“, istakla je Fezer predstavljajući u utorak najnovije podatke o politički motivisanom nasilju u Nemačkoj. Ona je pozvala na temeljnu istragu, s ciljem da se tako nešto ne ponovi. U međuvremenu, Služba bezbednosti vodi istragu zbog raspirivanja mržnje i pretnji.

Govoriti o iskustvima

Prema navodima berlinskog Senata za obrazovanje, pogođenim učenicima i njihovim roditeljima već u ponedeljak 8. maja ponuđeni su termini za psihološku podršku. „Važno je da svi učenici i nastavnici imaju priliku da o tome šta su iskusili razgovaraju s ljudima kojima veruju i, ako žele, sa psiholozima i obučenim savetnicima o nesigurnosti, strahu i stalnom osećaju ranjivosti koji može da prati takvo iskustvo – posebno za one koji su pogođeni porodičnom migracijom ili iskustvom bekstva“, kaže Klefner.

Izveštaji o desničarskom nasilju pojedine posmatrače podsećaju na devedesete godine kada je talas rasno motivisanih napada u Nemačkoj izazvao strah i teror. I tada kao i sada, prema statistikama, rizik da postanete žrtva takvog napada veći je u istočnonemačkim pokrajinama nego u zapadnim.

Hajke Klefner ukazuje da bi fokus trebalo staviti na iskustva žrtava desničarskog nasiljaFoto: DW

Hajke Klefner, međutim, uočava bitnu razliku: „Pre deset, dvadeset ili trideset godina, fokus nije bio na iskustvima onih koji su napadnuti i povređeni.“ To je sada u izveštavanju drugačije. „A to je i hitno potrebno“, kaže Klefner, „jer oni koji su pogođeni tim problemom prečesto doživljavaju da se njihovoj perspektivi, njihovim iskustvima ne veruje ili da se sumnja u njih“. Oni koji su pogođeni desničarskim nasiljem često imaju poverenje samo u Savetovališta za žrtve.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.