Nacionalno-konzervativna stranka premijera Viktora Orbana „Mađarski građanski savez“ (Fides) ima apsolutnu većinu u parlamentu. Od 2010. je koristi za dosledno potčinjavanje institucija i medija, uprkos protestima iz inostranstva. Orban je još popularniji nakon podizanja žice na granicama. A desno od njega je velikomađarski, neofašistički Jobik (na fotografiji), po snazi treća stranka u Mađarskoj.

Nacionalno-konzervativna stranka Jaroslava Kačinjskog je prošle jeseni na izborima osvojila apsolutnu većinu. Potom je usledilo donošenje zakona koji ograničavaju nezavisnost Ustavnog suda i javnog medijskog servisa. Međutim, desno od njih je Kukiz15, pokret bivšeg rok muzičara Pavela Kukiza, koji je u Sejmu zastupljen sa skoro devet odsto glasova i zastupa gradnju zida prema Ukrajini.

Žan-Mari Lepen je osnovao stranku još daleke 1972, ali je tek njegova ćerka Marin Lepen od nje napravila najjaču političku grupaciju u Francuskoj koja je na izborima za Evropski parlament 2014. dobila 26 odsto glasova, a na lokalnim izborima 28 procenata. Nacionalni front tvrdi da Francusku ugrožava islamizacija i zalaže se za pooštravanje kaznene politike protiv kriminalaca stranog porekla.

Stranka Gerta Vildersa je već deset godina u holandskom parlamentu. Trenutne ankete pokazuju da bi njegova Partija za slobodu sada dobila 30 odsto glasova i tako utrostručila rezultat iz 2012. godine. Vilders traži istupanje Holandije iz Evropske unije i upotrebljava žestoku antiislamsku retoriku.

Norbet Hofer je kao stranački kandidat na predsedničkim izborima pobedio u prvom krugu i favorit je u drugom. „Slobodnjaci“ su odavno najjača stranka u Austriji ispred socijalista i konzervativaca. Mnogi Austrijanici bi najradije videli šefa stranke Hansa-Kristijana Štrahea kao kancelara. Stranka je skeptična prema EU, podgreva atmosferu protiv stranaca i izbeglica. Moto: Austrija pre svega!

Od 2011. je ova izrazito desna partija treća po snazi politička grupacija u zemlji. a od juna 2015, predvođena Kristijanom Tulezenom Dalom, postala je i najjača stranka u parlamentu. Ona toleriše vladu pa je danska politika prema potražiocima azila izuzetno restriktivna. Stranka je neprijateljski nastrojena prema islamu, strancima, a protivi se i evropskim integracijama.

Norveške „Naprednjake“ osnovao je 1973. Andreas Lange, koji se divio Hitleru i Musoliniju. Najpre je stranka pre desetak godina izbila na drugo mesto po broju glasova, podržavala je manjinsku vladu, a od 2013. je deo vladajuće koalicije, dobivši, pod rukovodstvom Siv Jensen, sedam od 18 ministarskih mesta.

Od pre godinu dana ova stranka koja je skeptična prema evropskim integracijama i doseljenicima izbila je na drugo mesto po broju osvojenih glasova. Podrška koja je iznosila 18 odsto se, prema najnovijim anketama, prepolovila. Šef stranke Timo Juhani Soini je finski ministar spoljnih poslova. On je obećavao socijalne reforme, smanjenje priliva stranaca i solidne finansije, ali to nije ostvario.

Nacionalna alijansa je deo vladajuće koalicije u Rigi. Ta nacionalno konzervativna grupacija dodatno podgrejava atmosferu u zemlji koja je ionako loša, pokrećući kampanje protiv navodnog preplavljivanja Letonije strancima. Poslanici ove partije su svake godine u prvim redovima na memorijalnom maršu letonskih veterana SS-a.

Prošle godine je partija Najdžela Feridža osvojila 13 odsto glasova, ali je zbog većinskog sistema dobila samo jedno poslaničko mesto. Od osnivanja 1993. cilj te stranke je izlazak Velike Britanije iz svih oblika evropskih integracija. Osim toga, zagovara se pooštrena kontrola doseljavanja i smanjenje socijalnih izdataka za migrante uz odbijanje „multikulturalizma“ i „političke korektnosti“.

Ova desničarska stranka je od osamdesetih više puta učestvovala u vladajućim koalicijama, ali je nakon korupcionaškog skandala na izborima 2012. jedva prešla cenzus od četiri procenta. Po izbijanju izbegličke krize šef stanke Mateo Salvini stalno izbacuje podstrekačke parole protiv stranaca, pa stranku trenutno podržava 14 odsto Italijana. Jedan od ciljeva je otcepljenje bogatog severa zemlje.

Ekstremni desničari su na prošlogodišnjim izborima osvojili sedam odsto glasova. Do početka finansijske krize 2009. godine bili su potpuno beznačajna grupacija. No, dvostruka kriza sa izbegličkim talasom i velikom nezaposlenošću donela im je porast popularnosti. Protiv skoro celog partijskog vrha pokrenuti su sudski postupci za osnivanje kriminalne organizacije.

Veliki priliv izbeglica u Švedsku doprineo je rastu popularnosti ove stranke, koja je trenutno na trećem mestu iza švedskih socijaldemokrata I konzervativaca. U anketama stranka Džimija Akesona imala je podršku od 17,7 odsto građana. Grupacija je nacionalno orijentisana i kritična prema EU i Sjedinjenim državama. Zalažu se za „homogeno društvo“ i protive „multikulturnim eksperimentima“.

Vojislav Šešelj je još od devedesetih pristalica stvaranja „Velike Srbije“ na račun teritorija suseda i propagator četničke ideologije. Nakon oslobađajuće presude u Hagu Šešeljevi Radikali su na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji osvojili 8 odsto glasova. No, oni su sa „Dverima“ dobili skupštinsku konkurenciju na krajnjoj desnici.