Ova godina u Srbiji je, možda, izborna. Ili makar priprema za izbornu godinu u kojoj će, to je jasno, najjači protivnik listi oko Srpske napredne stranke biti studentska lista.

Dok se još ne zna kako će se poneti parlamentarna opozicija, ulazak u političku trku najavili su influenser Baka Prase i bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Prvi je celu svoju biografiju i bogatstvo izgradio bizarnim nastupima na društvenim mrežama, druga je pak bila ugledna neurohirurškinja i ministarka zdravlja. Iako dolaze iz različitih svetova, povezuje ih desničarski narativ. Studentski pokret i mnogi posmatrači političke scene sumnjaju da su u pitanju rovci vlasti, oni koji treba da otkinu deo glasova od studenata.

Pre dve sedmice je Bogdan Ilić, poznat i kao Baka Prase najavio da će se možda kandidovati u trci za gradonačelnika Beograda. Njega je za sada podržao kontroverzni desničarski pokret, poznat po saradnji sa režimom – Levijatan.

Protiv migranata i za suverenitet

Ilić je rekao da ne stoji niti uz studente, koji su u protestu više od godinu dana, niti uz režim, a najveće pitanje kojim će se baviti su migranti, odnosno njihovo proterivanje iz Beograda.

Ilić je dodatno ušao u politički fokus pošto je svojom pojavom pokušao da doprinese popularnosti prvog živog „obraćanja“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića na TikToku prošle sedmice.

Danica Grujičić je, u saradnji sa još četiri pokreta, osnovala Suverenistički savez. Tvrdi da taj blok nije uz vlast i da ga čine ljudi „koje niko ne može da kupi“. Ipak, otvorena je za saradnju sa studentskom listom, kojoj bi, kako kaže, prepustila mesto ukoliko je čine „profesori suverenističkog opredeljenja“.

Studenti medicine – oni koji su u protestu – oglasili su se o njenom potezu, rekavši da se „sateliti Srpske napredne stranke već naziru“. Grujičić, koja je posle napuštanja Vlade više puta oštro kritikovala SNS, tako se nije spasila etikete.

A etiketa ne dolazi niotkuda. Razne desničarske stranke su se, kroz istoriju naprednjaka, odlučili na kraju za neku vrstu saradnje sa njima. Najsvežiji primer su Zavetnici, čija je liderka Milica Đurđević Stamenkovski kao navodna opozicionarka ostala ispod cenzusa, ali onda uskočila na ministarsku funkciju.

Puleni vlasti glume opoziciju

Prema rečima Dejana Bursaća iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, postoje dva objašnjenja za pojavu novih desnih aktera. Prvo je dugogodišnja praksa kooptacije desnice od strane režima, karakteristična za hibridne političke sisteme.

„Vlast teži da odabere neke favorite od stranaka sa kojima će sarađivati, a na taj način će opstruisati jedinstvo među opozicionim blokovima i uvesti nepoverenje glasača u te stranke“, objašnjava Bursać.

U napetoj izbornoj godini, čak i sitni postoci mogu da odluče ko će držati vlast. Slikoviti primer koliko sitni brojevi mogu uticati na sudbinu, makar jednog grada, pokazuju izbori 2024. godine u Nišu. Tada je Ruska stranka, sa jednim mandatom, čiji je legitimitet i dalje sumnjiv, prevagnula u korist naprednjaka.

Drugo objašnjenje leži u proceni političkog trenutka. Prema Bursaću, desnica u Srbiji ima stabilnu, ali ograničenu biračku bazu, a pojedini akteri procenjuju da trenutno postoji prazan prostor na toj sceni. Dok su neki, poput doktora Branimira Nestorovića, uspevali da taj prostor iskoriste, druge desne stranke su vremenom postale politički nebitne.

Potencijal desnih opcija

Sagovornici DW saglasni su da prostor za ovakve opcije u Srbiji postoji. Istraživanje Galupa pokazuje da dve trećine ljudi u Srbiji podržava politiku ruskog predsednika Vladimira Putina. Ankete o podršci ulasku u EU godinama pokazuju da ima sličan broj protivnika i zagovornika.

Alternativne desne opcije su u prethodna dva izborna ciklusa uzimale oko deset odsto glasova. Politikolog i konsultant Dušan Milenković iz Sprint Insajta objašnjava da je potencijal desnice veći nego što to navode izborni rezultati.

„Nama istraživanja pokazuju da je značajan broj ljudi podložan takvim političkim pozicijama, i da ih ima mnogo više nego što se to vidi na izborima, jer SNS i dalje kupi veliki broj tih glasova, dok jedan broj njih bira apstinenciju”, kaže Milenković.

Istoričar Stefan Radojković navodi da su nacionalne i suverenističke ideje duboko ukorenjene u društvu, a da to potvrđuje i dominacija napredanjaka.

„S obzirom da je glasačko telo Aleksandra Vučića pretežno nacionalno i suverenistički nastrojeno, može se slobodno tvrditi da su takvi stavovi i ideje pretežni među građanima“, objašnjava Radojković.

Koliko toga nose studenti

U celu priču se može uvesti i studentski pokret koji je, prema sagovornicima DW, uspeo da preuzme deo tog desnog narativa.

„S obzirom da je Studentski pokret catch all pokret nove generacije i da je protiv establišmenta, on faktički pokriva i ideje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta koje su u Ustavu Srbije“, kaže Radojković.

O tom širokom spektru političkih pozicija studentskog pokreta govori i Milenković, koji kaže da je prirodno da oni kupe glasove i sa strane koja pripadaju desnici.

„Mi ovde imamo veliki sukob dva aktera koja politički zahvataju veoma široko – Vučićeva lista i studentska lista“, objašnjava Milenković.

No, već sada je jasno da polarizacija na izborima neće biti „savršena“. To jest, osim vladajuće i studentske liste, biće još ko zna koliko drugih, pa i onih koje pecaju glasove zdesna. Samo ostaje da se vidi koje su od tih udica zapravo režimske.