Ovogodišnji Dani Sarajeva otvoreni su promocijom knjige i otvaranjem istoimene izložbe „Djetinjstvo u ratu“ Jasminka Halilovića.

- „Djetinjstvo u ratu je kad imaš simpatiju u školi i ona pogine od granate.“

- „Hladno je, napolju puca, zuje granate, niko više i ne silazi u podrum, šta bude, bude, ja bih samo jednu jabuku.“

- „Nema više drva, došle su na red knjige. Završavam čitanje i stavljam knjigu u vatru. Užas, ali moramo ispeći hljeb.“

To su neki od odgovora koje je više od 1.000, sada odraslih ljudi, dalo na pitanje: šta za njih znači detinjstvo u ratu. Oni su bili deca za vreme opsade Sarajeva između 1992. i 1995. godine, a njihova sećanja o tome objavljena su u Halilovićevoj knjizi, koja je u Bosni i Hercegovini izašla u januaru ove godine.

Mladi Beograđani ne znaju mnogo o opsadi

O tome koliko mladi Beograđani znaju o opsadi Sarajeva, Maša Milutinović iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda za DW kaže: „Nažalost, mladi u Beogradu nisu upoznati sa onim što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije u prethodnih 20-ak godina. Tako da se nama desilo da smo 2010. godine izašli na ulicu i mlade Beograđane i Beograđanke pitali gde je Sarajevo, tj. koje je države to glavni grad. Neki su odgovarali – pa, da nije Hrvatske?! Kad smo pričali o opsadi i rekli da je ona trajala četiri godine, oni su imali zgranuta lica.“

Izvinjenje Sarajlijama

Direktorka beogradske Inicijative za ljudska prava, Maja Mićić je na otvaranju festivala mladim Sarajlijama uputila izvinjenje za, kako je rekla, „detinjstvo i godine koje su im ukradene“.

„U Sarajevo sam se vraćala mnogo puta te i dalje idem tamo. I nekako imam utisak da mi je jedna stvar promakla u svim tim našim formalnim i neformalnim viđanjima, a to je da uputim jedno izvinjenje. Izvinjenje za strah i za gubitke, izvinjenje za strah od granata i od snajpera… Takođe, imam razloga da se izvinim zbog izbora koji su pravili moji roditelji i prijatelji mojih roditelja, moji rođaci, i da se izvinim što nisu bili dovoljno glasni onda kada je trebalo da podignu glas i iskažu svoj bunt zbog onoga što se dešavalo u Sarajevu”, rekla je ona.

Direktorka Inicijative je istakla da je izvinjenje koje je uputila njen lični čin, ali da veruje da bi imperativ i sadašnjih i budućih generacija trebalo da bude da lični čin mnogih hrabrih ljudi koji su se odupirali onome što se dešavalo 90-ih godina postane generacijski čin i stav države Srbije.

Nepravedno razdvojeni gradovi

Na Danima Sarajeva, koji traju do 15. maja, biće prikazani filmovi i predstave mahom sarajevskih umetnika, među kojima su Danis Tanović, Jasmila Žbanić i Aida Begić, a biće održane i debate na temu: „Deca u ratu“.

Među gostima festivala bila je i 20-godišnja Ruba Velagić iz Inicijative mladih za ljudska prava Bosne i Hercegovine koja je rekla da Dani Sarajeva u Beogradu doprinose tome da se ponovo povežu dva grada, koja su, kako je navela, „nepravedno razdvojena“.

„Sve što radim, radim sa ciljem da ovo što ja čujem ovdje čuju i drugi ljudi. Da osjete i znaju da tamo negdje u tom nekom Beogradu od kojeg ih je možda strah, a imaju možda za to opravdanje, da postoje ljudi koji srčano i iskreno razumiju svu njihovu traumu, svu njihovu tugu, svo to neko teško djetinjstvo, i pravo, pravo sam ponosna na moje prijatelje ovdje“, rekla je ona.

Posle otvaranja festivala, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je predstava „Bio je lijep i sunčan dan“, inspirisana sjećanjima Sarajlija na 2. maj, dan kada je zvanično počela opsada Sarajeva.

Autorka: Una Sabljaković, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković