„Pobrinućemo se za njih.“ Brzo je postalo jasno šta je predsednik Belorusije u nedelju, kada je izgovorio tu rečenicu, nameravao da uradi sa opozicijom. Najmanje dva člana Koordinacionog veća koje je osnovala opozicija uhapšena su već u ponedeljak, kao i dva predvodnika štrajkova u državnim fabrikama.

Aleksandar Lukašenko takođe je najavio da će otpustiti učitelje koji podržavaju opoziciju, a pre toga je naredio zatvaranje fabrika u kojima se štrajkovalo.

-pročitajte još: Belorusija: Gašenje protesta ili zatišje pred buru?

Lukašenko: naoružan i beskompromisan

Dok su Lukašenkovi protivnici tokom vikenda uspeli da mobilišu više od 100.000 ljudi za proteste na ulicama glavnog grada Minska, predsednik je snimljen u pancirnom prsluku i sa kalašnjikovim u ruci. Na videu se može videti kako stiže helikopterom i zahvaljuje se specijalnim jedinicama koje obezbeđuju njegovu rezidenciju okruženu metalnom ogradom, bodljikavom žicom i specijalnim oklopnim vozilima – poput neke opkoljene tvrđave.

Iako je proteklih sedmica policija upotrebom vodenih topova, suzavca i gumenih metaka pokušala da rastera demonstrante, mirni protesti su ipak održani. Okidač za demonstracije bila je tvrdnja o izbornoj prevari na predsedničkim izborima 9. avgusta na kojima je Lukašenko proglašen pobednikom sa oko 80 odsto osvojenih glasova. Opozicija okupljena oko Svetlane Tihanovskaje tvrdi da je ona odnela pobedu na izborima. Evropska unija nije priznala zvanične rezultate izbora.

„Lukašenko u stilu Ramba pokušava da pokaže snagu“, ocenjuje za DW Jakob Velštajn, šef predstavništva nemačke Fondacije Konrad Adenauer za Belorusiju. I dodaje da se mnogima to čini „kao znak da se on oseća kao da je sateran u ćošak“.

Aleksandar Lukašenko – koji je na vlasti već 26 godina i koga zapadni mediji nazivaju „poslednjim evropskim diktatorom“ – ne pokazuje spremnost na kompromis. Do novih izbora može da dođe „samo preko mene mrtvog“, izjavio je beloruski predsednik tokom posete fabrici traktora u Minsku – gde je inače bio izviždan.

-pročitajte još: EU o Belorusiji: jasne reči, malo prostora za akciju

Njegov nastup s kalašnjikovim „izazvao je strahovanja da je on ozbiljno mislio kada je izgovarao tu rečenicu“, kaže Astrid Sam, gostujuća naučnica u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku, inače ekspertkinja za Bjelorusiju. Ova kriza može se rešiti samo dijalogom, ali predsednik ne pokazuje spremnost za to, kaže Sam.

„Jasno je da on računa s tim da će eskalaciju postići barem slikama i u izjavama“, tvrdi Velštajn. Ali Lukašenkov pristup problemu do sada se nije pokazao kao uspešan: „Ljudi su ostali mirni, jer znaju da od toga zavisi njihov legitimitet“.

Kako bi situacija dalje mogla da se razvija?

Borba za vlast u bivšoj sovjetskoj republici ulazi u treću sedmicu. Opozicija se oslanja na ulične demonstracije i štrajkove. U početku se činilo – nakon što je 37-godišnja kandidatkinja Tihanovskaja posle izbora morala da ode u susednu Litvaniju – kao da nema onih koji protest vode. Tihanovskaja iz Litvanije pokušava da video-porukama održi pritisak na Lukašenka. Opozicija zahteva nove izbore i puštanje političkih zatvorenika, među kojima je i suprug Svetlane Tihanovskaje – Sergej.

Može samo da se nagađa kako će se situacija dalje razvijati. U svakom slučaju, stručnjaci ne veruju manevarskog prostora za nenasilno rešenje sada ima manje. „Uprkos masovnog prisutva policije i vojske, nasilja (za vikend) nije bilo“, podseća Astrid Sam. A Jakob Velštajn iz Fondacije Konrad Adenauer smatra da su štrajkovi „najbolnije sredstvo“ i veruje da će dalji razvoj događaja zavisiti od toga koliko će teško biti pogođen Lukašenko i ionako oslabljena beloruska ekonomija.

Lukašenko razgovarao s Putinom

Mnogo toga zavisi i od ponašanja velikog suseda – Rusije. Do sada je Moskva podržavala Lukašenka, ali ona pokušava da izbegne stvaranje utiska nekakavog njenog otvorenog uplitanja u krizu. S druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uputio je kritike zbog navodnog uplitanja Zapada. Verovatno se to, između ostalog, odnosilo na sastanak američkog zamenika državnog sekretara sa opozicionom liderkom Tihanovskajom u ponedeljak u Viljnusu. Lukašenko je, s druge strane, ponovo telefonirao s Putinom. Beloruski predsednik, kako je navedeno iz Kremlja, obavestio je Putina o „merama normalizacije“ u zemlji.

-pročitajte još: Putinu treba Belorusija, a ne Lukašenko

Povratak na dosadašnje stanje za poznavaoce prilika s kojima smo razgovarali deluje malo verovatno. Lukašenko nije spreman da pregovara sa opozicijom, jer bi u slučaju novih i slobodnih izbora – izgubio, smatra Velštajn. „Pitanje je da li će on u jednom trenutku da bude spreman jednostavno da ode“, kaže predstavnik nemačke fondacije, uz konstataciju da se takav razboj događaja još uvek ne nazire.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android