Mnogo toga što se dešava u vezi sa karikturama je užasavajuće.Užasno je to koliko ljudi je u arpaskim zemljma bilo spremno da učestvuje u nasilnim demonstracijama. I užasno je to da skoro da nije bilo nikoga ko je smogao hrabrosti da se jasno distancira od nasilja i pretnji. Časni izuzeci su palestinski predsednik Mahmud Abas i sirijki vrhovni muftija šeik Hasun koji je to nazvao jadnim akcijama i što je veoam važno - brojni predstavnici muslimana u evropskom zemljama. Ipak, čovek bi poželeo da je više takvih glasova bilo i na Bliskom istoku. Umesto toga, ulicama, a time i medjima dominiraju slike onih koji podmeću požar u bukvalnom i prenesnom smislu i destine hilajda politički frustriranih i zaslepljenih koji ih slede.

Zapadani svet pruža drugačiju, ali na kraju krajeva ne manje uznemiravajuću sliku. Ni ovde na žalost nije naročito izražena sklonost ka difrenciranju – što vodi ka tome da se Islam sve češće izjednačava sa terorizmom i nasiljem.

Na žalost mnogi istaknuti evropski poltičari su tek posle žestokih rekacija na Bliskom Istoku shvatili da se u nesporazumu oko karikatura ne radi samo o granicama slobode štampe nego o poštovanju jedne religije koja je već godinama više nego druge uspešno instumentalizovana za poltičko – ekstrmističke ciljeve.To što je više nemačkih listova demostrativno štampalo karikature – možda nije učinjeno s namerom da se neko poverdi,ali je delovalo kao detinji inat koji se skriva iza patosa slobode štampe.

U stvarnsoti sloboda štampe nije bila niti je sada ugrožena – medjutim. povredjena su religiozna osećanja, radikalnim ideolozima je pružen jeftin izgovor za nasilje i prdubljen je jaz izmedju dve kulture.

Treba dodati da bi u nemačkoj zbog nacističke prošlosti neke karikature takve vrste , izazvale uzbunu da su na njima negativno karikirani jevreji a ne muslimani.

Obe strane sada moraju da se ponašaju s merom i razumno.Ono što se ovih dana dešava u Gazi, Tehreanu ili u Džakarati pokazuje da diljalog kultura mora ozbiljnije da se shvati. Ne sme se ograničiti na dobronamenre sveštenike i Imame nego se mora voditi šire – u svakodnevici kao i na najvišem poltičkom nivou.Predsednik Nemačke Horst Keler s pravom nagalšava da upravo Evropa ovde mora da da važan doprinos.Jer i u evropskim zemljama sa rastućim i često nedovoljno integrisanim musilmanskim manjinama mogao bi dugoročno geldano da bude ugrožen mir.