Dijaspora - potencijal za razvoj
29. januar 2018.
Iako ima važnu ulogu u finansiranju zemalja u razvoju, takve zemlje već decenijama zanemaruju tu dijasporu, piše švajcarski list Noje cirher cajtung: „Vlade tih zemalja su bile previše okupirane važnijim projektima. Ali, već nekoliko godina unazad, migranti koji su vezani za zemlje porekla postaju sve važniji. I to s dobrim razlogom: na svetu je oko 200 miliona migranata koji redovno šalju pomoć svojim porodicama u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i oni predstavljaju veliki potencijal za razvoj. Taj potencijal treba iskoristiti", piše švajcarski dnevnik.
Zapanjujući rast doznaka
„Reč je o velikim sumama novca. Izveštaj Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede (Ifad) pokazuje da su doznake od 2007. godine u proseku rasle 4,2% godišnje i dosegle sumu od 445 milijardi dolara. To je više od tri puta veći iznos od ukupnih sredstava pomoći za zemlje u razvoju. Tu prednjače azijske zemlje, ali i novac dijaspore u Bosni i Hercegovini i na Kosovu čini najmanje 11%, odnosno 15% bruto društvenog proizvoda. Zapanjujući je rast tih doznaka od 2007. godine, s obzirom na finansijsku krizu tokom ovog perioda. Čini se da migranti ograničavaju sopstvenu potrošnju kako bi slali novac svojim porodicama" nastavlja list.
Novinar se osvrće i na neformalne kanale za slanje novca, poput vozača međunarodnih autobuskih linija, a sve s ciljem smanjenja nemalih troškova tih transfera. Dalje se navodi da su u poslednjih 20 godina ti troškovi sa preko 15% smanjeni na 7,5%, ali i da je cilj od 3%, koji su postavile UN u okviru svojih "ciljeva održivog razvoja", još uvek daleko.
„U zemljama u koje se sliva novac poznat je veliki doprinos migranata i u mnogima su osnovana ministarstva za dijasporu. Čak i donatorske zemlje, poput Švajcarske, pokazuju sve veći interes za migrante. Na primer, Agencija za razvoj i saradnju (Deza) namerava da promoviše potencijal migranata za održivi razvoj u okviru svog globalnog programa 'Migracija i razvoj'. Deza već dve godine podržava i platformu i-dijaspora. A to udruženje u Švajcarskoj želi da podrži razvoj Bosne i Hercegovine. Njegov potencijal je odličan. Više od 60.000 ljudi poreklom iz BiH živi u Švajcarskoj. U novembru je održan i poslovni forum u Cirihu na kojem su se okupile bosanske građevinske firme i potencijalni investitori iz Švajcarske. U međuvremenu, petorica investitora su dobili konkretne ponude, a četiri kompanije su posetile potencijalne partnere u BiH.
Startap-fond za firme u zemljama u tranziciji
U članku se navodi i uspešan primer Edina Dacića, koji je nakon studija u St. Galenu, u BiH i Srbiji pokrenuo proizvodnju nameštaja, koji se danas prodaje u Ikei. Dacić je uključen i u rad Upravnog odbora "i-dijaspore". On smatra, navodi se dalje u članku, „da je važno podizanje svesti kod dijaspore".
Dacić se osvrnuo i na Državni sekretarijat za ekonomske poslove (Seco), koji u svom programu ima predviđena sredstva namenjena preduzećima u zemljama u tranziciji. Nažalost, jedva da neko u dijaspori zna da takva pomoć postoji. Prema njegovom mišljenju, „dosta toga bi se postiglo kada bi bi bar jedan manji deo doznaka iz dijaspore, umesto za konzum, bio usmeren u investicije. ‘Budući da će velike multinacionalne kompanije sve više kružiti oko BiH još je važniji angažman dijaspore‘", zaključuje Dacić u razgovoru za Noje cirher cajtung.
U članku se navodi i da za buduće investicije iz dijaspore u matičnim zemljama moraju biti stvoreni mnogo bolji uslovi i iskorenjene pojave poput korupcije i administrativnih prepreka investicijama.
Oči svetskih dizajnera uprte u konjički namještaj
Nemački Velt se osvrće na nedavno održan Međunarodni sajam nameštaja u Kelnu, ističući unikatni dizajn i lepotu bosanskohercegovačkih proizvođača nameštaja, odnosno firme Zanat iz Konjica.
U Kelnu je moglo da se vidi dosta lepih stvari, ali malo onoga što bi bilo jedinstveno i mnoge robne marke i eksponati su ličili jedni na druge, navodi se u tekstu i nastavlja: „Međutim, nezamenljiv je bio nameštaj bosanske porodične firme Zanat iz Konjica, koji tradicionalne lokalne rezbarije prenosi u 21. vek. Ova zanatska tehnika je zbog svoje duge tradicije, ali i vizuelnog identiteta i značaja za društvenu zajednicu, u decembru uvrštena na Listu svetske nematerijalne kulturne baštine UNESCO. To je centralna karakteristika svih Zanatovih komada nameštaja i ostalih proizvoda. Mustre, koje se ponekad poput krljušti, a ponekad poput finih linija, provlače kroz te proizvode. Neki komadi nameštaja podsjećaju na afričke skulpture, drugi pak govore jasan jezik skandinavskog dizajna."
Poznata švedska dizajnerka Monika Ferster, koja već tri godine vrši dužnost umetničkog direktora ovog brenda, u intervjuu za Velt naglašava: „BiH se najčešće povezuje sa ratom, smrću, Srebrenicom, korupcijom i nezaposlenošću od čak 26 odsto. Zbog toga je ovo nešto veoma pozitivno za Konjic i nešto na šta su svi stanovnici veoma ponosn. Sada su oči mnogi svetski poznatih dizajnera uprte u ovu kompaniju, što je vrlo lepo. U aprilu ćemo, na Međunarodnom sajmu nameštaja u Milanu, da predstavimo i rezultate našeg zajedničkog rada sa jednim od najboljih svetskih dizajnera", istakla je Ferster.