Ali, Evropska strana nije ni slutila šta će, zapravo, finansirati... Predstavnici elitnih evropskih reosiguravajućih društava su trljali ruke od zadovoljstva kada im je jedan londonski broker izneo na sto polisu o osiguranju severnokorejskog osiguravajućeg društva „Korea nešenal inšurans“. Prema informacijama lista Zidojče cajtung, za stolom je, između ostalih, bio i menadžer najvećeg svetskog reosiguravajućeg društva „Minhener rik“, ali, uz njega su sedeli i predstavnici drugih značajnih koncerna kao što su „Lojds“ ili „Svis re“. Potpisan je ugovor koji su svi oni smatrali veoma unosnim. „Potpisali smo po najboljoj savesti“, čuje se danas iz kružoka koji je tada sedeo za stolom.

Sve je počelo padom helikoptera...

Godinu dana po potpisivanju ugovora, stiglo je otrežnjenje. Severna Koreja je prijavila tešku nesreću helikoptera koji se srušio na jednu državnu robnu kuću u Pjongjangu. Bio je to slučaj za korejskog osiguravajućeg giganta, ali i za koncerne iz Londona, Minhena i Ciriha koji su se našli u istom čamcu kao reogisuranja. Predstavnik jednog od njih danas kaže: „Tada se javila osnovana sumnja prema kojoj se radilo zapravo o prevari u velikom stilu“.

...za 60 miliona dolara...

Na kraju je svima postalo jasno da se u carstvu Kima Džong-Ila prevare te vrste veoma teško dokazuju. Zato je pao dogovor o isplati, kojim su evropski koncerni spasli svoj obraz, ali ne i novac: škrgućući zubima, ispovrteli su 60 miliona dolara – za vladara u Pjongjangu to je bio grandiozan trijumf nad zapadnim koncernima.

...a Kim je novac trošio na kupovinu oružja

No, tu nije bio kraj: velike nesreće su počele da se nižu na volšeban način. Nekoliko fabrika je izgorelo do temelja, vozovi su iskakali iz šina, feriboti su tonuli – a reosiguravajuća društva su plaćala i plaćala... Taj novac je bio potreban zemlji koja se nalazi u potpunoj međunarodnoj izolaciji. A na pitanje: za šta joj je bio potreban? – prvi je javno odgovorio Vašington post, u članku u kome piše da Kim Džong Il novac isplaćen na ime osiguranja za navodno velike štete nije koristio samo privatno. Američki dnevnik prenosi da je tim novcem finansiran gigantski program naoružavanja Severne Koreje.

Sada je sve prošlost

2004. godine, poslovi sa diktatorom iz Pjongjanga su možda bili diskutabilni, ali nikako ne i zabranjeni ili nepoželjni. Savet bezbednosti je tek 2006. uveo sankcije protiv Severne Koreje. Prema informacijama Zidojče cajtunga, američka služba za nadzor finansijskog tržišta SEC je još onda tražila od pomenutih koncerna neke informacije u vezi sa nesrećama u Severnoj Koreji. „Želeli su da znaju da li su reosiguravajuća društva poslovala sa njima“, prenosi se iz evropskih finansijskih krugova. „Minhener rik“ i „Svis re“ su u juče (19.6.) saopštili da „već godinama“ ne posluju sa Severom Korejom.

sz/sb/dr