Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom „Bekstvo diktatora“ piše o situaciji u Tunisu:

„Tunis ispisuje istoriju. Već decenijama, nijedan muslimanski ili arapski vladar nije napustio zemlju dobrovoljno, pod pritiskom javnosti. Ali to je sada učinio predsednik Tunisa Zin el Abidin Ben. Došao je na vlast kao nosilac nade, mnogi Tunežani su se nadali boljem životu. Prvih godina Ben Ali jeste bio uspešan. Mala zemlja, koja se snažno oslanjala na turizam, postala je stabilna i privredno je napredovala. Ipak, u drugoj polovini njegove vladavine, zemlju je pretvorio u zatvor, u kuću smrti, a sve pod izgovorom da se mora suzbiti radikalni islam. Posle „11. septembra“ zapadne vlade su u određenoj meri opravdavale taj izgovor. Sada je Tunis pred novom neizvesnošću. Zemlja u narednom periodu može da izgradi još demokratskije strukture, deo elite koji živi u inostranstvu bi tu mogao da odigra važnu ulogu. Ali nije isključeno da bi sada islamističke snage, koje je Ben Ali progonio, mogle da iskoriste narodno nezadovoljstvo i umešaju se u borbu. Takođe se svuda sa napetošću posmatra da li će događaji u Tunisu imati efekta i u neposrednom okruženju – Alžiru, Libiji i Maroku“.

Štutgarter nahrihten piše: „Ostavka predsednika Tunisa ne donosi automatski željenu demokratiju. U zemlji skoro da nema istaknutih opozicionih političara. Ben Ali je tokom 23 godine represije odradio ceo posao. Sada je jedino jasno da Evropa ne može biti ravnodušna prema sudbini Tunisa“.

Badiše cajtung prenosi:

„Bes zbog nepravičnog sistema u međuvremenu je postao veći od straha od policije i vojske, koje su pokušale, po naređenju odozgo, da suzavcem i mecima zaustave revoluciju odozdo. Pojedinačni protesti u provinciji prerasli su u masovni protest u celoj zemlji. "Protestni plamen" bi lako mogao da zahvati i neke severnoafričke zemlje. U Alžiru i Maroku, mlade generacije su takođe nezadovoljne, a tamošnji moćnici ne važe baš za demokrate“.

Čuda pape Jovana Pavla II

O proglašenju Jovana Pavla Drugog za blaženog, što je prvi korak ka proglašenju za sveca, Zidojče cajtung piše:

„Retko je u katoličkoj crkvi tako brzo uslišen glas naroda. „Santo subito“ uzvikivali su ljudi u Rimu na pogrebnoj misi Jovana Pavla II: Odmah svetac! Ta želja će sada biti i ostvarena. Papa Benedikt XVI prihvatio je u Vatikanu jedno čudo koje se pripisuje Jovanu Pavlu Drugom i odredio 1. maj 2011. godine za beatifikaciju, odnosno proglašenje svog prethodnika za blaženog. U dekretu Benedikta XVI navodi se da je oporavak jedne časne sestre iz Francuske od Parkinsonove bolesti, koji se pripisuje molitvama upućenim Jovanu Pavlu Drugom, bio čudesan. Ako nadležni tim doktora, kardinala, biskupa i drugih stručnjaka potvrdi to čudo, Jovan Pavle Drugi bi mogao biti najbrže proglašeni svetac u moderno doba, za nešto više od šest godina od smrti, čime bi bio nadmašen rekord majke Tereze“.

Priredila: I. Ivanović

Odg. urednik: J. Leon