Nedavno je probijena granica od 900 miliona korisnika i skoro će svaki deseti stanovnik naše planete biti ovekovečen na Fejsbuku. Baš tako: ovekovečen. Jer, ono što se tamo iznese - ostaje za sva vremena na jednom od ogromnih servera u kalifonijskoj centrali firme.

Američko pravo dopušta da se lični podaci korisnika skladište i dalje obrađuju. Zato se u dokumentu o uslovima korišćenja Fejsbuka ne govori o „smernicama o zaštiti podataka“, već o „smernicama ua upotrebu podataka“ - Fejsbruk smatra da to bolje opisuje situaciju.

Šta sve Fejsbuk zna o meni?

Fejsbuk otvoreno piše da uzima sebi pravo daljeg raspolaganja informacijama i objašnjava i kako bi te informacije mogli biti upotrebljene. Ukazuje se na to da određene aplikacije, na primer, igre kao što su „Farmvil“, kvizovi ili zbirke fotografija kosirte Fejsbuk kao medijum za prosleđivanje tih informacija - uglavnom u reklamne svrhe.

To nije novo. Pvaj postupak je prvi put pomenut u uslovima korišćenja 2007. godine. Svaka promena odredbi daje korisniku i mogućnost da promeni podešavanja koja se tiču njegove privatne sfere. Tomas Šrib iz Kelna kaže:

„Bio sam užasnut time što Fejsbuk o meni zna, jer sam dobio pismo u kome mi Fejsbuk predlaže nova poznanstva, sa čovekom kome sam poslao jedan jedini mejl u životu, ili drugog koga sam upoznao pre deset godina, jednog pre tri meseca.“

Izbori: ZA ili ZA

Ali, malo ko uopšte može da otkrije svaku promenu i reaguje na nju. To zahteva mnogo vremena, strpljenja i truda, pri čemu su odredbe Fejsbuka zaista obimne. Kritičar Fejsbuka, profesor Manfred Fišer iz Diseldorfa, smatra da „ako predam tamo podatke, Fejsbuk može sa njima da radi šta hoće, a s druge strane, oni koji šire podatke možda nisu pitali druge da li smeju da stavljaju na raspolaganje informacije od njima.“

Jedan od načina da se to promeni jeste i redovno najavljivanje promena, tako da korisnici Fejsbuka nove smernice, komentare i predloge mogu da čitaju, da utiču na njih ili da o njima diskutuju. Mark Cukerberg je otišao još i dalje i sad želi da svojoj pastvi da i pravo glasa. Za to postoje dve mogućnosti: da se odluče za stare ili za nove smernice - u oba slučaja su to njegove smernice. Za to je korisnicima dao rok: od 1. do 8. juna 2012. Zli jezici su odmah počeli da porede ovaj postupak sa pseudodemokratskim izborima koje raspisuju despotski režimi.

Valjda znaju šta rade

Mark Cukerberg namerava da izbore proglasi važećim ukoliko je na njima učestvovalo više od 30 odsto korisnika Fejsbuka. To bi značilo da treba da glasa 270 miliona ljudi. To je, naravno, utopija. Mnoge korisnike uopšte ne zanimaju nikakve smernice ni odredbe. Oni žele da se dobro zabave, postave fotografije i da se sastaju sa prijateljima. Ima i onih koji su se prijavili, ali ne koriste Fejsbuk. Samo nedelju dana za glasanje - to je malo i ako znamo da su mnogi korisnici na internet-stranama Fejsbuka samo na svakih nekoliko dana.

Korisnici koji su se udubili u materiju, paze na zaštitu privatne sfere, za šta imaju male mogućnosti: mogu da ograniče broj osoba koje smeju da vide njihove privatne sadržaje, kao i da dekativiraju mogućnost markiranja ljudi na fotosima. I pored toga, Fejsbuk cveta, ozloglašena hronika života se polako uvodi, a kritika se gotovo ne čuje. Jer, 900 miliona korisnika valjda znaju šta rade.

Autori: Silke Vunš / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković