„Postoje delovi trupa u Siriji sa kojima možemo da sarađujemo“, rekla je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen na televiziji ZDF. Opozicija je bila ogorčena. „Ne mogu da zamislim saglasnost sa vojnom misijom u kojoj se borimo rame uz rame sa Asadom“, izjavila je šefica poslaničkog kluba Zelenih, Katrin Gering-Ekart. Na kraju je portparol Ministarstva odbrane Jens Flosdorf još jednom pojasnio pozicije nemačke vlade: „Sada neće biti saradnje sa Asadom, ni saradnje sa jedinicama pod Asadovom komandom.“

Kako se postaviti prema Bašaru al Asadu? Of početka sirijskog rata pre gotovo pet godina, sirijski predsednik se nudi kao saveznik u borbi protiv džihadističkog terorizma. Poslednji put je to učinio dan nakon napada u Parizu dod 13. novembra. „Još pre tri godine smo upozoravali šta bi moglo da se desi u Evropi“, izjavio je za televiziju Europe 1: „nažalost, odgovorni u Evropi nas nisu slušali. Besmisleno je samo davati izjave protiv terorizma - protiv njega se treba boriti“, rekao je sirijski šef države.

„Izbrisaćemo ih“

Politički i bezbedosni krugovi na Zapadu to vide u načelu slično. „Izbrisaćemo ih, poubijaćemo ih“, citira francuski list Le mond jednog savetnika predsednika Fransoa Olanda. List je naveo i reči jednog neimenovanog agenta Službe bezbednosti: „Naše tajne službe će i dalje izvoditi operacije zbog kojih ne možemo javno biti pozvani na odgovornost. Važno je da sa tim nastavimo“. Predsednik Oland je, rekao je taj agent, u potpunosti saglasan sa tom strategijom. Oko nje je postojala saglasnost i pe napada u Parizu. Le mond je početkom novembra – nekoliko dana pre napada u Parizu – otkrio tu strategiju.

Već dve nedelje, Oland se trudi da formira međunarodnu koaliciju protiv IS. Velika prepreka tom formiranju je Bašar al Asad – sa njim Francuska ne želi da sarađuje. Pariz može da zamisli načelnu saradnju sa sirijskom vojskom, ali pre toga bi Asad trebalo da se odrekne komandovanja armijom. „Sa Asadom to nije moguće“, rekao je ministaa spoljnih poslova Loran Fabijus.

„Otrovna žaba“

Nemačka vlada, kada je reč o Asadu, ima isti stav kao i Francuska. Ali, i dalje je u toku diskusija o tome kako bi u borbi protiv IS moglo da se pobedi bez Asadove podrške. „Jedine jedinice koje dolaze u obzir za kopnenu borbu su Asadove vladine snage“, rekao je bivši diplomata i šef Minhenske konferencije o bezbednosti Volfgang Išinger. Zbog toga bi, smatra on, „do daljnjeg trebalo progutati žabu zvanu Asad“.

List Frankfurter algemajne cajtung je na to napisao da je Asad „otrovna žaba“. Da je on dugo puštao džihadiste da deluju, jer su se ti džihadisti borili i protiv njegovih protivnika - sekularne opozicije. Istovremeno je uspelo da se u poređenju sa IS pred Zapadom predstavi kao manje zlo.

No, kako upozorava list, saradnja sa Asadom bi pre svega bila loša po sekularne snage - jer one se već više od četiri godine bore protiv sirijskog predsednika. U toj borbi su podneli velike žrtve. „Saradnjom sa Asadom, Zapad bi postao neprijatelj desetina hiljada ljudi koji su dali život borbi protiv Asada“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Nepredvidljivi rizici

Osim toga, ta saradnja izgleda nezamislivo jer bi sobom donela i druge nepedvidljive rizike. Jer, u Siriji je aktivna i Rusija – najangažovaniji Asadov partner. Ona rigorozno postupa protiv svih Asadovih protivnika – pa i protiv sekularne opozicije. Rusija se istovremeno ne obazire ni na civilne žrtve. Tokom vikenda, ruska avijacija je izvela napade u provinciiji Idlibu, pri čemu je, prema medijiskim izveštajima, ubieno više desetina civila. Sirijska avijacija je u Dariji Zapadno od Damaska bacila 20 rasprskavajućihi bombi. Ona se nije obazirala na civilne žrtve. Samo tokom ove godine su, prema medijskim izveštajima, Asadove rasprskavajuće bombe ubile nešto manje od 3.000 ljudi.

Bezobzirnim postupanjem protiv civila, Asad rizikuje da postigne suprotno od onoga što je javno proglasio za svoj glavni cilj, a to je uništenje Asada. Zbog njegovih rasprskavajućih bombi, još više boraca bi mogli da pređu u redove džihadista.

Za Zapad, saradnja sa Asadom zato nije samo moralno, već i strateško pitanje. Ako se Zapad predstavi kao partner režima kome život stanovništva ništa ne znači, prokockaće svoj ugled u regionu, i to daleko van granica Sirije. za veliki deo arapske javnosti, Zapad bi ponovo predstavljao partnera jednog zločinačkog diktatora.