Dinko Gruhonjić je poznat po svojoj kritičkoj analizi političkih i društvenih zbivanja u Srbiji, posebno u pogledu jačanja militantnog nacionalizma i veličanja ratnih zločina. Kao novinar koji sarađuje i sa DW, i član Vojvođanskog udruženja nezavisnih novinara, neprekidno ukazuje na probleme korupcije, medijske cenzure i povrede ljudskih prava.

Prema navodima Društva za ugrožene narode, Reportera bez granica i Helsinškog odbora za ljudska prava, Gruhonjić se zbog svog nezavisnog i kritičkog izveštavanja o jačanju militantnog nacionalizma i veličanju ratnih zločina više puta našao na meti kampanja mržnje, uključujući i one iz krugova bliskih vlastima. Ove kampanje su, kako navode, intenzivirane tokom ove godine, kulminirajući javnim osudama, pretnjama njemu i njegovoj porodici, pa čak i otvorenim pretnjama smrću.

Pretnje i borba za slobodu medija

Anja Osterhaus, izvršna direktorica organizacije Reporteri bez granica (RSF) u Nemačkoj za DW kaže da je situacija u Srbiji za slobodu medija trenutno izuzetno teška i postaje sve gora. „Gospodin Gruhonjić je pod prijetnjama. Dobio je stotine pretnji smrću. Njegovo ime se ispisuje po zidovima kuća uz pretnje njegovom uništenju, a ništa se ne dešava. Ne dobija nikakvu pomoć ni zaštitu. Počinioci nisu uhvaćeni. Ovo je vrlo dramatično i naravno da sloboda medija zbog toga ozbiljno pati. Ako novinari poput njega ne mogu pisati ili raditi bez pretnji, sloboda medija je ugrožena“, kaže Osterhaus.

Hrabrost prepoznata u Vajmaru

Gradonačelnik Vajmara, Peter Klajne, posebno ističe izuzetnu hrabrost ovogodišnjeg dobitnika Nagrade za ljudska prava grada Vajmara. "U sve represivnijem političkom okruženju, posvetili ste se zaštiti ljudskih prava i suočavanju s ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije. Vaš kritički glas nije samo svetlo nade za mnoge, već i neophodno upozorenje protiv zaborava," rekao je Klajne.

Klajne je za DW rekao da je Gruhonjić ove godine dobio nagradu za ljudska prava jer se zalaže za suočavanje s prošlošću ratova u Jugoslaviji, pravdu i prava manjina. „To je bio ključni razlog da mu dodelimo ovu nagradu, kako bismo skrenuli pažnju na njega, ali i pružili određenu zaštitu. Ono što smo čuli danas, o represijama kojima je izložen on i njegova porodica, ne bi smelo biti dopušteno. Nadamo se da mu ovom nagradom možemo barem malo pomoći“, rekao je Klajne.

„Početak kraja Aleksandra Vučića“

Dinko Gruhonjić ističe kako ga Vajmarska nagrada dodatno motiviše da nastavi borbu za demokratske vrednosti i slobodu izražavanja.

„Ova nagrada za mene i moju porodicu ima duboko emotivno i ljudsko značenje. To je priznanje mom radu na promociji ljudskih prava i pomirenju na postjugoslovenskom prostoru“, rekao je Gruhonjić.

Dinko Gruhonjić je nakon dodele nagrade za DW rekao da mu je nagrada veliko ohrabrenje da nastavi da se bavi poslom kojim se bavi i da uprkos svemu, vodi računa i o sebi, a još više o svojoj porodici, koju je, kako kaže, do sada izložio prevelikoj opasnosti.

„Mislim da je ovo još jedan suštinski alarm u kakvom su stanju ljudska prava, medijske slobode i sloboda govora u zemlji, koja, ukoliko se ne zaustavi, klizi u totalitarizam“, kaže Gruhonjić.

„Mislim da se stvari u Srbiji menjaju na bolje, da nestaje straha u ljudima i da Vučić počinje jako da se boji, zato što mu rejting vrtoglavo pada, a on to neće moći da podnese i zato vuče sve kontraproduktivnije poteze, koje ljude dodatno iritiraju, a na čelu protesta su mladi ljudi, studenti, srednjoškolci, koji su dovoljno mladi da bi bili neiskvareni. Ovo je početak kraja Aleksandra Vučića“, kaže Gruhonjić za DW.

Značaj priznanja

Nemačka novinarka i borac za ljudska prava, Gundula Gauze, kaže da je Dinko Gruhonjić pre svega hrabar čovek, novinar koji prelazi granice, i uz to radi s mladima na univerzitetu kroz svoj akademski rad.

„Ima hrabrosti da piše protiv vladajućih struktura i podiže svest o važnim pitanjima. Želim mu sve najbolje, da ostane siguran, i nadam se da će ga pravna država u Srbiji zaštititi i stati uz njega“, izjavila je Gauzse za DW.

Za Jasnu Čaušević, savetnicu za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu Društva za ugrožene narode, Dinko Gruhonjić je „borac za ljudska prava, neko ko u ime građana Srbije i građana bivše Jugoslavije kaže da stanje ljudskih prava nije u redu i da je potrebno da zaživi demokratija, da imamo slobodu govora, slobodu mišljenja i naravno ljudska prava koja su univerzalna i nedjeljiva za sve ljude“.

Dodjela Vajmarske nagrade za ljudska prava, koja se dodeljuje od 1995. godine, simbol je prepoznavanja hrabrosti i borbe za osnovna ljudska prava. Ovogodišnji laureat, nominiran od strane Društva za ugrožene narode, Reportera bez granica i Helsinškog odbora za ljudska prava, kako se navodi u objašnjenju, simbol je hrabrosti u vremenu eskalacije prijetnji i nasilja prema kritičarima vlasti u Srbiji.

Dinko Gruhonjić rođen je 1970. godine u Banjoj Luci. Od 2005. radi kao politički analitičar na Institutu za medijske studije Univerziteta u Novom Sadu. Između ostalog, bio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine od 2004. do 2016. godine.