Nosač, tačnije čitava grupa brodova koja prati američki nosač aviona „USS Hari S. Truman“ trebalo je da produži u vode Bliskog istoka, ali je američki ministar obrane Lojd Ostin naredio da on ostane u Sredozemnom moru. Jedan službenik Pentagona rekao je da „ta promena odslikava ponovnu nužnost trajnog prisustva u Evropi“ i naglasio da je „neophodno na taj način zagarantovati saveznicima i partnerima naš angažman u kolektivnoj obrani“.

-pročitajte još: Rusija i Ukrajina: hronika nikad objavljenog rata

Pre svih su istočne članice NATO izuzetno zabrinute zbog značajnog gomilanja ruskih jedinica na granici prema Ukrajini. Širi se strah da bi Rusija mogla da napadne susednu zemlju, iako Moskva negira da ima takve planove i odbacuje sve kritike zbog pokreta vojnih jedinica. Kijev i NATO optužuje je, međutim, za „provokaciju“.

Moskva je doduše objavila i da su „vojne vežbe“ u blizini granice sa Ukrajinom „završene“, ali je dodala i da tamošnje vojne snage „ostaju u stanju visoke pripravnosti“.

U međuvremenu se je i diplomatija ipak počela da deluje i dogovoren je čitav niz susreta: 10. januara se u Ženevi sastaju predstavnici SAD i Rusije kako bi počeli razgovore o deeskalaciji sukoba, dva dana kasnije je planiran i susret predstavnika NATO i Rusije u Moskvi, a već sutradan, 13. januara, predviđeno je „savetovanje“ predstavnika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Rusije.

Gde je tu Evropska unija?

Brisel negoduje zbog činjenice da se razgovori pre svega vode između Moskve i Vašingtona: „Ako Moskva, kao što je najavljeno, od januara želi da razgovara o bezbednosnoj arhitekturi i o garancijama za bezbednost, to onda nije tema koja se tiče samo Amerike i Rusije“, izjavio je predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel za nemački list „Velt“. „Evropska unija mora da prisustvuje tim pregovorima. Oni imaju jedino smisla ako su tesno koordinisani i ako u njima učestvuje i EU. Mi ne želimo da budemo samo posmatrači koje ostavljaju po strani, dok se odlučuje preko naših glava.“

Iako će to što SAD ostavljaju nosač aviona u Sredozemnom moru Rusija bez sumnje da proglasi za „provokaciju“, ta odluka Pentagona manje počiva na vojnoj sili samo jednog nosača aviona. Ona se može tumačiti i željom da, kad već raste napetost, Vašington želi da „drži prst na obaraču“ kako kriza ne bi postala još veća zbog eventualne samostalne akcijom neke pojedine članice NATO. Jer, nema sumnje da su Baltičke zemlje, a naročito Poljska veoma nervozne, ali i iz Nemačke dopiru inicijative koje bi lako mogle dodatno da pogoršaju situaciju.

-pročitajte još: Baltik: Prisustvo NATO smanjuje brige zbog Rusije

Opasne samostalne inicijative

Tako se recimo budući lider opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc založio za to da Nemačka „razmisli“ o isporuci oružja Ukrajini kako bi bila spremna za samoodbranu. To se čuje i iz nekih krugova u sadašnjoj vladajućoj koaliciji: uoči izbora jedan od lidera Zelenih, sadašnji ministar privrede Robert Habek, zalagao se za vojnu pomoć Kijevu.

Za ambasadora Rusije u Berlinu Sergeja Nečajeva tako nešto je apsolutno neprihvatljivo: „Vojna pomoć Ukrajini je, s naše tačke gledišta, apsolutno štetna i pogrešna. Svi koraci u tom smeru bili bi kontraproduktivni“, izjavio je ambasador za nemačku agenciju dpa. „Takva razmišljanja još jedan su dokaz da su Rusiji potrebne garancije za njenu bezbednost i tražimo da te garancije budu u obliku koji bi bila utemeljen u međunarodnom pravu.“ Kremlj je izuzetno zabrinut zbog sve većeg proširenja NATO prema istoku, a prijem Ukrajine u taj vojni savez za Moskvu je potpuno neprihvatljiv.

ml/sti/aš (dpa, rtr, afp)

 Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu