Sahrani Ratka Mladića u Beogradu prisustvovale su hiljade ljudi, pripadnici Vojske Srbije, ministri srpske vlade, zvaničnici Republike Srpske, kao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Pripadnici Vojske Srbije nosili su ga do groba, a počasna jedinica ispalila je artiljerijski plotun u čast osuđenog ratnog zločinca, dok je verski obred predvodio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

Ipak, Evropska komisija nije u tome prepoznala „državne počasti“. Portparolka Komisije Paula Pinho izjavila je da je „bila planirana sahrana uz državne počasti, ali se to nije dogodilo“.

Diplomatski rez i reakcije iz regiona

Kao „poslednji alarm za uzbunu“ ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković naveo je poruku „Pravac Potočari“, istaknutu uz sliku Ratka Mladića na stadionu Rajko Mitić tokom derbija Crvene zvezde i Partizana 6. septembra.

Konaković je najavio povlačenje svih zaposlenih iz Ambasade BiH u Beogradu nad kojima Ministarstvo ima nadležnost, dok bi ambasador i konzul ostali, jer o njihovom opozivu odlučuje Predsedništvo BiH. Konzularni poslovi bili bi prebačeni u diplomatsko-konzularna predstavništva u Zagrebu, Podgorici i drugim gradovima.

„Da mogu, odmah danas bih prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom. Ono što mogu – radiću na tome da odnose smanjim na najmanje moguće“, poručio je Konaković.

Povlačenje osoblja iz Ambasade BiH u Beogradu moglo bi da znači obustavljanje njenog rada što, prema oceni bivšeg ambasadora BiH u Srbiji Envera Halilovića, ne bi predstavljalo veliki gubitak jer su diplomatski odnosi Sarajeva i Beograda „odavno na najnižem nivou“. „Ta diplomatija sa Srbijom donosi nam više uvreda i poniženja nego približavanja i međusobne saradnje“, rekao je Halilović za Radio Slobodna Evropa.

Na dan sahrane Ratka Mladića, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je Mladić pravosnažno osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, te da njegova smrt „vraća bolna sećanja na najmračnije poglavlje istorije koju dele narodi i države regiona“, naglašavajući da Crna Gora ostaje privržena vrednostima pravde, suočavanja s prošlošću i poštovanja žrtava.

Sukob realnosti i izjava iz Brisela

Jedno od ključnih pitanja jeste hoće li Evropska unija dodatno reagovati nakon što je portparolka Evropske komisije ocenila da Mladićev ispraćaj nije imao državna obeležja.

Predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović podseća da je Evropska uniia unapred rekla da bi državni ispraćaj bio neprihvatljiv. Srbija je potom, kaže, omogućila sve ono što je javnosti izgledalo upravo kao državna i vojna počast, dok Brisel sada tvrdi da takvih počasti nije bilo.

„Ono što se dogodilo – učešće Vojske Srbije, salutiranje, državna komemoracija u vojnom objektu i prisustvo ministara – pokazuje da je upravo ono što je Evropska unija označila kao neprihvatljivo u praksi sprovedeno“, upozorava Tahirović za DW.

On smatra da se Evropska komisija nije spremna da se sukobi sa Srbijom i da „zatvara oči pred veličanjem Mladića“, poredeći takav odnos s evropskom pasivnošću devedesetih godina. „Evropa mora da deluje sada ili će biti prekasno, a posledice bi bile nesagledive“, upozorava Tahirović.

Sličan stav deli i akademik Esad Duraković, koji u izjavi za portal Klix.ba navodi da Evropa „prelazi preko državne počasti i slavljenja ratnog zločinca“, nazivajući to „evropskim saučesništvom“ s uzrocima u „islamofobiji“.

Reakcije stižu i iz Hrvatske. Premijer Andrej Plenković ocenjuje „pogrešnim“ reagovanje Evropske komisije samo na nivou portparola. „Mislim da treba reagovati na višem nivou, uključujući Ursulu fon der Lajen, Martu Kos i Kaju Kalas, a hrvatska strana to će i jasno reći Evropskoj komisiji“, najavio je Plenković.

Izjava portparolke „neverovatno neprofesionalna“

Šef Kabineta hrvatskog predsednika, Orsat Miljenić, poručuje da državne počasti i javno veličanje pokazuju da režim u Srbiji „sve to ne samo da prihvata i podržava, nego i učestvuje u veličanju zločina“. Posebno ga brine ćutanje Brisela: „Gotovo ćutke, uz pokoje mlako upozorenje, inače glasni evropski lideri prave se kao da ne čuju i ne vide što se događa u Srbiji. Ako Evropska administracija ćuti, Hrvatska vlada mora da reaguje, uključujući i blokadu približavanja Srbije Evropskoj uniji.“

Hrvatski politikolog Davor Đenero izjavu portparolke Evropske komisije ocenjuje kao „neverovatno neprofesionalnu“. Za DW kaže da je ona izazvala zabrinutost u Hrvatskoj, dok izvršna vlast i diplomatija, iako se slažu s kritikama, nevoljno gledaju na javno eksponiranje tog pitanja. Činjenica da je govorila samo portparolka pokazuje da su procesi u Srbiji za Evropsku uniju irelevantni, jer Srbija i „haos koji pravi Vučić“ trenutno nisu u evropskom fokusu, s obzirom na to da je Unija suočena s ozbiljnijim izazovima iz Rusije.

Direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušan Janjić također ocenjuje da je izjava neprofesionalna i proizvod „neodgovornosti u jednoj opasnoj birokratskoj pameti“. Upozorava da reakciju treba posmatrati u širem geopolitičkom kontekstu u kojem Sjedinjene Američke Države i Evropljani – preciznije Nemačka i Francuska – „vode rat zbog dolaska Amerike na Zapadni Balkan“, zaključujući da „Rusi pobeđuju na toj izjavi portparolke Evropske komisije, što će se vrlo brzo pokazati“.

Međunarodne osude i reakcije verskih zajednica

Oštro je reagovao i američki republikanski kongresmen Džo Vilson, nazivajući skup „galerijom bitangi“ sastavljenom od „antiameričkog Vučića i figura iz ruskog režima“. Povlačeći paralelu između Vladimira Putina i Ratka Mladića, Vilson je na mreži Iks napisao: „Mladić je bio ratni zločinac. Putin je ratni zločinac. Sahrana je galerija bitangi koju čine antiamerički Vučić i figure iz ruskog režima. Srpski narod zaslužuje bolje. Zaslužuju vladavinu prava te slobodne i poštene izbore.“

Nemačka ambasada u BiH oglasila se na Fejsbuku porukom da je „veličanje osuđenih ratnih zločinaca i počinilaca genocida neprihvatljivo“, te da je u potpunoj suprotnosti s idejom pomirenja, mirnog suživota i evropskog puta BiH, uz poruku „Odgovornost umesto veličanja“.

S druge strane, patrijarh SPC Porfirije služio je opelo Mladiću, opisujući ga kao hrišćanina koji je „podneo žrtvu i položio život za slobodu, odbranu i opstanak svoga roda“, navodeći da „nijedan zemaljski sud nije nepogrešiv“ i da je „poslednji sud božiji jedini konačan i jedini u potpunosti pravedan“.

Iz Islamske zajednice u BiH poručuju da Porfirijevo obraćanje „relativizuje presude međunarodnih sudova“, a da se Crkva „identifikuje s nasleđem presuđenog ratnog zločinca“. „Razumemo obavezu Crkve da se moli za svakog svog člana, pa i za grešnike, ali njegovo pretvaranje u heroja, sveca i uzora budućim generacijama, smatramo sramotnim“, ističe se u reakciji.

Predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci napominje da Međureligijsko veće nije raspravljalo o tom događaju, ali za DW iznosi lični stav: „Smrću Ratka Mladića on nije oslobođen sudske presude, a sudska presuda međunarodnog suda u Hagu je bila da je on ratni zločinac za sve ono što je uradio za vreme rata u Bosni, pogotovo u Srebrenici gde je učinjen genocid.“ Dodaje da izreka „o mrtvima sve najbolje“ ne znači da su Mladićevi gresi oprošteni: „On je kao ratni zločinac osuđen, kao ratni zločinac je umro i kao ratni zločinac je sahranjen, bez obzira šta oni koji su bili na sahrani o tome misle i kakvim ga smatraju.“