Zapad za masakr optužuje snage sirijske vlade, ta ista vlada govori o činu „naoružanih terorističkih grupa“, Rusija tvrdi da su obe strane krive. Evo izbora iz komentara objavljenih u nemačkim dnevnim listovima.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Konačno je zapadna zajednica država u konfliktu sa Bašarom al Asadom bar bljesnula zubima: SAD, Nemačka i druge države EU proterale su sirijske ambasadore. To je odavno trebalo učiniti. Evropska unija je protiv Asadovog režima donela čak 16 odluka o sankcijama. Nijedna od njih nije završena uspehom; bilo je potrebno progovoriti mnogo jasnijim jezikom. (…) Proterivanje ambasadora je pre svega poruka Rusiji. Skandalozno je to kako je Moskva, uprkos masakru u Huli, i dalje na strani Damaska. To što su SAD i EU sada isukale najoštriji diplomatski mač, trebalo bi da natera Kremlj da se zamisli. Cilj mora biti da se krug Asadovih pomagača desetkuje dok despot ne ostane sam, tako da može da bude svrgnut iznutra. Sve što slabi njega, jača opoziciju. Nadu daje i to što su mnogi vlasnici radnji u Damasku poslušali poziv opozicije na štrajk. To pokazuje da opozicija ne da da je slome.“

Nadregionalni levičarski dnevnik Junge velt (Berlin) piše: „Masakr u Huli bi mogao biti povod za direktno mešanje NATO u građanski rat u Siriji. U svakom slučaju, Zapad preduzima sve kako bi pripremio publiku za rat. (…) Naoružana (sirijska) opozicija, koju su opremili naftni šeici i podržali zapadni vojni savetnici, nikada nije pokazala ni najmanje interesovanje za demilitarizovano rešavanje sukoba. Prozapadni Sirijski nacionalni savet stalno je odbijao sve ponude režima da sprovede političke reforme, uključujući i formiranje višestranačkog sistema. Opozicija je gotovo neuvijeno odbacila i Ananov mirovni plan. Tako bi bar donekle trebalo da bude jasno u čiju se stratešku računicu uklapa masakr u Huli. Ne u računicu sirijskog režima, koji nudi slobodne izbore i mogućnost mirne smene vlasti, već u računicu naoružane opozicije koja hoće jedino vojnu smenu režima…“

Miteldojče cajtung (Hale): „Proterivanje sirijskih ambasadora je bespomoćan gest. On pokazuje samo da vlade u Evropi ne znaju šta da rade. Višemesečna savetovanja nisu urodila nikakvim rešenjem za zaustavljanje ubijanja u Siriji. A bilo bi potpuno nepodnošljivo da se posle masakra u Huli ništa ne učini. Diplomatija je zakazala, pa se sa diplomatama prekida odnos. Sankcija je već bilo mnogo (…); zabrane putovanja u zemlje Zapada, naftni embargo, zamrzavanje imovine, zabrana izvoza mnogobrojnih dobara – lista je duga. Samo što do sada nije pokazala nikakav učinak.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Sve i kada bi Asadu brže ili sporije uspelo da uguši protestni pokret, on nikada više neće da sedi tako čvrsto u sedlu kao ranije. Dogovorena predaja vlasti, poput one u Jemenu, moglo bi biti rešenje. Doduše, Asad nije spreman da dobrovoljno preda vlast. Samo bi Kremlj mogao da ga natera da promeni mišljenje. Ali Kremlj bi pre toga morao da se uveri da bi Sirija i bez Asada bila pouzdan partner na Bliskom istoku. Pred diplomatama je još mnogo rada.“

Tagesšpigel (Berlin): „Tako svet gleda kako se odvija krvavi građanski rat. Za vojnu intervenciju je prekasno, ako je i za vreme mirnih demonstracija uopšte postojao trenutak za tako nešto; frontovi u okviru potpuno podeljene opozicije u Siriji i inostranstvu su suviše nepregledni. (…) No, svet bi trebalo da se zapita da li je dobro da potpiruje građanski rat svojim oružjem: Rusija i Iran snabdevaju režim, a zemlje Persijskog zaliva, možda i SAD – protivničku stranu. Tako se razvija posredovani rat kakav nismo videli još od kraja Hladnog rata.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević